Verbić: Najbolje bi bilo da građansko i veronauka budu jedan predmet

Predlog ministra prosvete Srđana Verbića da se obavezni izborni predmeti: veronauka i građansko vaspitanje, svedu na četiri umesto dosadašnjih 12 razreda epicentar je žestokih potresa u osnovnom i srednjem obrazovanju i izazvao je lavinu osuda: zaprepašćenje Crkve koja odlučno odbija tu inicijativu – zvaničnim saopštenjem Svetog arhijerejskog Sinoda ministra prosvete poziva da podnese ostavku i zaključuje da je njegov predlog „zapravo otvoreni poziv na ideološku segregaciju većine građana Srbije”.

Foto: Beta

Foto: Beta

Tome je prethodila oštra replika Građanskih inicijativa da je predlog o ukidanju veronauke i građanskog vaspitanja apsolutno neprihvatljiv. Prosvetni sindikati uvereni su da Verbićeva inicijativa doliva ulje na gorući problem tehnoloških viškova i da je njegova priča o rasterećenju učenika ubiranje jeftinih političkih poena.

– Bez obzira na neprimeren ton nekih reakcija, moram da budem zadovoljan što je inicijativa za reviziju nastavnog plana izazvala pažnju kakvu i treba da ima. Postojanje predmeta koji đake razdvajaju ne po interesovanju već po verskom opredeljenju njihovih roditelja jeste tema koja se tiče svih građana Srbije i mora o njoj da se diskutuje. Mnogo je gore da ona bude tabu tema o kojoj ne sme da se priča – kaže u intervjuu za „Politiku” Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Moj predlog je pre svega poziv na preispitivanje uloge obaveznih izbornih predmeta u našim školama. Lično smatram da bi u ovom trenutku najsmislenije rešenje bilo da se građansko vaspitanje i veronauka svedu na četiri razreda. Još bolje bi bilo da mogu da se svedu na zajednički predmet koji bi se bavio tolerancijom, istorijom religije, upoznavanjem drugih kultura. Što pre treba da se uradi kompletna revizija nastavnih planova i programa koji su preobimni. Predložio sam to na konstitutivnoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), prvoj posle devet meseci, gde smo imali priliku da vidimo koliko nam nedostaju konstruktivne akcije saveta. Njihova najvažnija uloga sada je promena programa i planova nastave. Tu temu smo zanemarivali godinama, razmišljajući isključivo o tome koliko će ko imati časova. To mora da se osmisli bolje i konačno bude usmereno na to šta su željeni ciljevi i ishodi obrazovanja, a ne koliko ko ima časova i kako se zovu predmeti, kaže Verbić.

O prosvetnim sindikatima Verbić izjavljuje:

„Oni su tu da brane svoje članove i broj časova, a na ministru je da razmišlja o tome šta je dobro za đake, za obrazovni sistem. Evidentno je da su đaci preopterećeni, imaju previše časova. Bilo bi izuzetno korisno kada bi više vremena provodili u biblioteci, društveno korisnom radu, zajedničkim aktivnostima usmerenim ka razvijanju timskog duha, vannastavnim aktivnostima. Neko bi izgubio fond časova, to je jasno, ali napominjem – mi treba da razvijemo i vannastavne aktivnosti koje su zamrle. Nije škola samo niz nepovezanih časova. U svakoj promeni nastavnog plana pojavljuju se novi tehnološki viškovi, bez toga ne može. Moramo da pođemo od toga šta želimo da uradimo s obrazovanjem, sekundarno je pitanje ko postaje višak, a kome se otvara mogućnost zaposlenja. Paralelno s promenom plana i programa mora da ide i otvaranje mogućnosti nastavnicima da se dodatnom edukacijom osposobe za predavanje više od jednog predmeta.“

Ministar Verbić se osvrnuo i na pitanje pokretanja velike mature.

Velike mature definitivno će biti 2019. godine. U pravljenju samog programa maturskog ispita ključna je uloga fakulteta. Dosadašnji prijemni ispiti moraju da se transformišu u jedinstveni ispit za sve koji su završili srednje škole. Maturski ispit za kraj srednjeg obrazovanja i upis na fakultete biće urađen po standardima jednakim za sve u celoj zemlji.

Problem upisne politike na fakultetima tiče se odnosa snaga, ko koliko dobro lobira za određeni studijski program. To se ne rešava grubom silom tako što propiše ministarstvo. Upisna politika moraće da bude mnogo transparentnija, da se zna koliko košta koji studijski program, šta tačno nudi, da bude izraženija savetodavna uloga koja će olakšati maturantima da izaberu studije. Tada ćemo moći da raspišemo konkurs na osnovu koga će se dobijati studijska mesta koja se finansiraju iz budžeta. To će onda značiti da je regulisana upisna politika.

Finansiranje fakulteta je najvažnije pitanje kojim se bave radne grupe koje rade na izradi novog zakona o visokom obrazovanju. U ovom trenutku imamo ih pet i čine ih uglavnom dekani, visoki predstavnici fakulteta, studenti, i bave se temama finansiranja, organizacije, upravljanja, akreditacije…

(Milenija Simić-Miladinović, „Politika“)

Ostavite komentar

Ostavite komentar