Decenija vladavine kancelarke Angele Merkel

Desetogodišnjicu svoje vladavine nemačka kancelarka Angela Merkel dočekala je u senci sve većeg pritiska zbog izbegličke krize, suočena sa najvećim izazovom u dosadašnjoj karijeri.

Odrasla u istočnoj Nemačkoj kao pastorova kći, Merkelova (61) ušla je u politiku tek sa 36 godina, sa 51 je postala prva žena na čelu Nemačke, a danas je, po Forbsovoj listi, najmoćnija žena sveta.

Tokom decenije na kancelarskoj poziciji Merkelova je značajno doprinela nemačkom ekonomskom oporavku, buđenju samopouzdanja i snažnom repozicioniranju Nemačke na svetskoj sceni.

Foto: Beta

Foto: Beta

Pokazala je liderstvo tokom finansijske krize EU, u rešavanju ukrajinskog konflikta, ali i najveće izbegličke krizi koja je podelila Evropu.

Ipak, upravo priliv izbeglica – trenutno pitanje svih pitanja za Evropu sa kojim se kancelarka u početku dobro nosila, sada joj postaje sve teži teret i najveći izazov, ocenjuju nemački mediji.

Od početka njenog trećeg mandata 2013. godine, Nemačka je počela da igra aktivniju diplomatsku ulogu, ali je ostala dosledna protivljenju jačanja svoje vojne uloge u inostrantvu.

Kada je Merkelova došla na vlast, 2005. godine stopa nezaposlenosti u Nemačkoj bila je 11 odsta, a danas na desetogodišnjicu njene vladavine svega šest odsto Nemaca nema posao.

Osim odluke o postepenom povećanju starosne dobi za odlazak u penziju sa 65 na 67, Merkelova nije nametnula Nemcima bolne reforme i uspela je zadrži najznačajniju evropsku ekonomiju na dobrom koloseku.

Veliki poreski prihodi zahvaljujući zdravoj ekonomiji, omogućili su nemačkoj vladi prošle godine da donese izbalansirani budžet i to prvi put od 1969. godine bez deficita – što je jedno od dostignuća na koje je Merkelova najviše ponosna.

Najmnogoljudnija zemlja EU doživela je mnoge promene tokom poslednje decenije, ali je Merkelova zadržala poverenje građana pre svega privrednom i političkom stabilnošću zbog čega je dobila nadimak „Muti“.

Sve do nedavno, kada je usled zabrinutosti zbog izbegličke krize podrška kancelarki i njenoj koaliciji CDU/CSU počela da opada.

Analitičari se, međutim, slažu da uprkos kritikama zbog politike „otvorenih vrata“ prema izbeglicama, kancelarka nema dostojnog rivala ni alternativu na unutrašnjoj sceni.

Takođe se slažu da i će od načina na koji bude rešavala ovo pitanje, umnogome zavisiti njena politička budućnost.

Upitana pre nedelju dana o planovima za budućnost, ona je odbila da kaže da li je zainteresovana za četvrti četvorogodišnji mandat 2017. godine, mada se pretpostavlja da hoće.

Izvesno je da u redovima svojih demohrišćana nema ozbiljnijeg rivala, a ni među socijaldemokratama koje se godinama bore da dobiju podršku veću od 25 odsto.

Politikolog Herfrid Minkler sa Humboltovog univerziteta u Berlinu kaže da niko, pre 10 godina, ne bi predvideo da će Merkelova ostati na vlasti tako dugo, ali da ona u ovom momentu nema ozbiljnog izazivača.

Može se reći da je svoju desetogodišnju vladavinu definisala moralnom čistotom, proračunatom praktičnošću i realpolitikom, a mediji se slažu da je i posle toliko vremena na svetskoj političkoj sceni kancelarka i dalje „prava enigma“.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar