Naseljeni u Molenbeku: „Mrzimo Belgiju kao što ona mrzi nas“

U siromašnim delovima Brisela sitni kriminal i prezir prema belačkom belgijskom društvu koje smatraju diksriminatornim prema Arapima, stvara teroriste, prenosi BBC.

Brisel četvrt Molenbek mesto je puno protivrečnosti. Samo nekoliko minuta od srca Evropske unije, taj gusto naseljeno gradsko naselje koje je prepuno mladima od kojih je 40 posto nezaposleno došao je u žižu javnosti nakon napada u Parizu, kada se otkrilo da su vođa terorističke grupe Abdelhamid Abud i tri ostala napadača odrasli u Molenbeku. Među njima je i Salah Abdeslam koji je nakon četvoromesečne potrage uhapšen ni manje ni više nego u svom naselju, a svi se pitaju kako je ostao nezapažen i kako su ti urbani mladići iz Molenbeka završili kao džihadisti.

Većini ljudi u Molenbeku je, piše novinar BBC, muka od novinara i ogorčeni su što ga mediji često nazivaju „džihadističkom prestonicom Evrope“ i „evropskom Rakom“.

„Ali, jedna rečenica koji novinari u razgovoru s tamošnjim stanovnicima često čuju je da terorizam nema nikakve veze sa islamom. I zaista, mnogi od njih koji su se pridružili Islamskoj državi nemaju izrazito versku pozadinu“, navodi novinar BBC Kermani.

Foto: Beta

Foto: Beta

Iz razgovora sa komšijama saznaje da su Salah Abdeslam i njegov brat Brahim, koji se razneo u pariškim napadima, nekada vodili kafić u Molenbeku u kom se prodavao alkohol, a onda je bio zatvoren zbog droge. Jedan od prijatelja braće prepričava da je Brahim redovno „gledao video snimke Islamske države sa ‘džointom’ u jednoj i pivom u drugoj ruci i povremeno pričao neke radikalne stvari ali niko ga nije shvatao ozbiljno“.

Tek nekoliko meseci pre napada 13. novembra u Parizu, sa 130 mrtvih, dvojica braće su se provodili sa devojkama u noćnim klubovima. Mrežu koju su izgradili pokazala se ključnom za Salahov beg nakon krvavog pira u Gradu Svetlosti. Ta mreža nije samo u Molenbeku, već se proteže delom Brisela.

„U Molenbeku, to je sigurno, mnogi gaje taj osećaj nezadovoljstva“, zaključuje novinar i dodaje da je u razgovorima sa mladim muslimanima saznao da oni terorističke napade poput onih u Parizu i sada u Briselu vide kao odgovor na vazdušne udare zapadnih zemalja na Islamsku državu.

Mladi muslimani se žale i da je teško da se dobije posao ako imate adresu u Molenbeku, a smeta im što je devojkama zabranjen hidžab na mnogim radnim mestima. Za mlade u Molenbeku koji se pridružuju IS-u je novinaru BBC-a preko skajpa kazao da „kaljaju ime islama i sirijsku revoluciju“. Njihovu radikalizaciju pripisuje, s jedne strane, nereagovanju sveta na Asadov režim i, s druge strane, marginaliziranosti muslimana u Belgiji.

„Da, neki od njih su delikventi, prodaju hašiš i rade druge stvari. Kasnije završe u zatvoru i odjednom otkriju da je povratak religiji nešto čudesno. I tako su se, nakon što su sami sebi kazali da će zaboraviti na gluposti koje su radili u životu, pokajali i okrenuli religiji, ali sa velikom mržnjom prema zapadnjačkom društvu“, objasnio je Ajači.

Ima onih koji to objašnjenje o pokajanju i okretanju religiji potpuno odbacuju i tvrde: „To ne može da bude razlog, svi imamo nekih problema sa policijom pa ne završimo tako“, rekao je BBC-u jedan mladić koji nije mogao da ponudi razlog njihove radikalizacije, osim da su se IS-u pridružili zbog novca.

Predsednik sportske dvorane i teretane BBA u Molenbeku Mohamed Malem, koji pokušava mladima da ulije samopoštovanje, tvrdi da se treća ili četvrta generacija imigranata bori sa svojim identitetom.

„Kada odu u Maroko kažu da su Belgijanci. Ovde se izjašnjavaju kao Marokanci. Nigde se ne osećaju kod kuće i tako stalno pokušavaju da odgonetnu ko su oni u stvari“, kazao je Malem. Jedan od trenera je uveren da je glavni uzrok radikalizacije „osećaj, bez obzira da li je to tako ili nije, da nemaju budućnost“.

„Radikalizacija ne počinje sa verskim idealom. Momci za koje znam da su otišli u Siriju nemaju nikakvu ideologiju, nemaju nikakve velike ideje, odlaze jer žele sa nečim da raskrste. Naprosto im je dosta ovog društva“, dao je svoje viđenje instruktor zaposlen u BBA.

Nikolas Moro, kog je francuska policija uhapsila 2015., nakon što je 2014. proveo u Siriji kao džihadista, odao je mnoge vredne informacije. I on je, poput većine regruta IS-a, bio sitni kriminalac koji se u zatvoru preobratio na islam. Prema njegovom iskazu, IS-a za spoljne operacije poznat kao AMNI (sigurnost) obučene borce šalje natrag u Evropu kako bi u svojim zemljama sejali smrt i uništenje.

„Svako za izvršenje napada dobije 50.000 evra“, kazao je Moro francuskoj sigurnosnoj službi.

Upravo on je otkrio da je ‘kunya’ – ratno ime osobe zadužene za AMNI Abu Omar iz Brisela čije je pravo ime Abdelhamid Abaud, planer pokolja u Parizu.

Alen Vinats, bivši čelnik belgijskog MI5 upozorava da će se „Zapad u nadolazećim godinama morati naviknuti da žive s pretnjom terorizma“. Napadi u Briselu dokaz su da je mreža ID još uvek snažna i niko ne zna kada i gde će udariti sledeći put.

„To je mora koja će obaveštajene agencije držati budne i tokom noći“, zaključuje BBC.

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

Ostavite komentar