Nema zatvaranja poglavlja bez epiloga napada na ambasadu

Nema zatvaranja pregovaračkih poglavlja bez sudskog epiloga napada na nemačku ambasadu u Beogradu, februara 2008, poručuje predsedavajući Odbora za evropske poslove nemačkog Bundestaga Ginter Krihbaum.

Foto: Alexas_Fotos/Pixabay.com

Foto: Alexas_Fotos/Pixabay.com

„Nećemo tolerisati nikakve lažne kompromise. Ovo je pitanje vladavine prava“, naglasio je Krihbaum u intervjuu za portal Juropijen Vestern Balkans (EWB).

Nemački parlamentarac je objasnio da je „7 uslova Budestaga“, koji su pre nekoliko godina postavljeni Srbiji na inicijativu njegove parlamentarne grupe, uglavnom ispunjeno, zbog čega je Bundestag prošle godine dao „zeleno svetlo“ za otvaranje prvih poglavlja u pregovorima Srbije i Evropske unije.

„Međutim, u rezoluciji od 27. juna 2013. godine, Bundestag je utvrdio da pristupni pregovori neće moći biti zaključeni pre nego što je napad na nemačku ambasadu iz februara 2008. u potpunosti istražen, a počinioci privedeni pravdi“, rekao je Krihbaum za EWB portal.

Na opasku da ima ocena da Nemačka ne prepoznaje dovoljno važnost pitanja poput smanjenja vladavine prava i medijskih i političkih sloboda u Srbiji, Krihbaum odgovara da je reč o nesporazumu.

Jasno je, kaže, da „Srbija tek treba da sprovede mnoge reforme u političkoj sferi, administraciji, pravosuđu i ekonomiji, pre nego što zemlja bude mogla da se priključi Evropskoj uniji“.

„Ipak, napori i učinjeni napredak, uveliko postignuti od strane premijera Vučića, moraju biti priznati“, ocenio je Krihbaum i primetio da je Srbija „uveliko na putu ka EU“, iako će pregovori sigurno trajati još nekoliko godina.

Nemačka, istakao je, podržava ovaj put Srbije veoma aktivno, što se može videti i u Berlinskom procesu, iniciranom od strane nemačke vlade.

Krihbaum je kao apsurdne odbacio optužbe o umešanosti EU i SAD u pokušaj rušenja vlade Aleksandra Vučića, u vezoi sa protestima u Beogradu.

Prema njegovim rečima, „protesti protiv slobodno izabrane vlade predstavljaju izraz slobode izražavanja i potpuno su prirodni u jednoj demokratskoj državi“, ali, istakao je,  „niko u Nemačkoj nema interesa da ruši nedavno reizabranog premijera Srbije ili destabilizuje njegovu vladu“.

„Naši odnosi su veoma bliski i konstruktivni i postaju sve više prijateljski i srdačni tokom procesa pregovora. Tvrditi da neko hoće da  sruši slobodno izabranog premijera je besmislica“, rekao je Krihbaum.

Povodom ponašanja Hrvatske u pogledu otvaranja poglavlja 23, Krihbaum je ponovio da je za njega „neprihvatljivo da članica Evropske unije blokira pristupne pregovore sa državom kandidatom zbog bilateralnih sporova između njih dve“.

Kada je Slovenija blokirala proces pristupanja Hrvatske zbog spora oko demarkacije granice u Piranskom zalivu, on je, kako je podsetio, izneo mišljenje u korist Hrvatske.

„Bilateralni sporovi treba da se rešavaju bilateralno. Za ove stvari postoje tela za međunarodnu arbitražu, ali su i EU i Nemačka spremni da budu medijatori u određenim slučajevima. Ovi sporovi ne smeju postati problem za EU. Iskreno se nadam da će ova neprijatnost postati stvar prošlosti nakon izbora u Hrvatskoj. Na kraju krajeva, vlada je već artikulisala promenu politike po ovom pitanju“.

Na pitanje da li „sveobuhvatna normalizacija odnosa“ između Beograda i Prištine koja se zahteva od Srbije kroz pregovaračko poglavlje 35 nužno podrazumeva priznavanje nezavisnosti Kosova ili postoje alternativna rešenja, Krihbaum kaže da je poslednjih godina došlo do velikog napretka za šta je u velikoj meri zaslužan premijer Aleksandar Vučić.

„Međutim, dve zemlje su daleko od dobrosusedskih odnosa poput onih koje, na primer, Nemačka ima sa svojim susedima. Prema tome, pregovori o poglavlju 35 će svakako biti među najtežim i najmučnijim. Pretpostavlja se da će ovo poglavlje biti zatvoreno na samom kraju procesa pregovora“, rekao je on.

On je rekao i da nema ništa loše u tome što Srbija održava bliske ekonomske odnose sa Rusijom čak i nakon što postane član EU, ali je naglasio da EU nije samo ekonomska zajednica, već pre svega politička unija koja deli određene vrednosti.

„Prema tome, bilo je prirodno za EU da oštro osudi nelegalnu aneksiju Krima i uvede sankcije Rusiji. Da li će Srbija jednog dana želeti da poput svojih suseda postane član NATO ili ne u potpunosti zavisi od Srbije“, zaključio je Krihbaum.

(Tanjug)

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Djovani

    Naravno, da se počinioci privedu pravdi. Bas kao sto i Nemci u „svom“ sektoru privode pravdi svoje „ljubimce“ na Kosovu kada divljaju i terorišu Srbe. Evo, koliko su ih samo pohvatali i pokaznjavali 2004, je l’ tako? Vladavina prava, nego šta! Kako se to zlikovci usuđuju da oštete zidove njihove ambasade u gradu koji Nemci, između ostalih, „pravno“ izbombardovaše 1999.?

Ostavite komentar