OEBS i 40 godina Helsinškog akta

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) utemeljena je na Završnom aktu iz Helsinkija, donetom pre 40 godina.

Tokom četvrtog samita šefova država i vlada KEBS, koji je održavan 5.i 6. decembra 1994. u Budimpešti, donesena je odluka da, počev od 1. januara 1995. godine, KEBS bude preimenovan u OEBS.

Tada je organizacija brojala 53 člana.

Foto: Beta

Foto: Beta

Procesi KEBS dali su, kako se naglašava, ključan doprinos događajima koji su oblikovali evropsku bezbednost tokom protekle cetiri decenije, čime je postavljena osnova sveobuhvatnog, kooperativnog, ravnopravnog i nedeljivog pristupa bezbednosti, sprovođena putem zajedničkih obaveza država učesnica.

Posle četiri decenije OEBS se pokazao kao nezaobilazni forum u domenu upravljanja krizom, počev od ranog upozoravanja, do post-konfliktnih oporavaka.

Poslenici te organizacije rado naglašavaju da se OEBS nalazi u prvoj redu čuvanja mira i bezbednosti širom prostora OEBS-a.

U ovom periodu, o godišnjici, podseća se da utvrđivanje puteva za povratak fundamentalnim principima panevropske bezbednosti i saradnje predstavlja osnovu za ponovno građenje poverenja koje se može postići isključivo stalnim dijalogom, uz puno korišćenje poteebnih  instrumenata OEBS-a.

Prva  konferencija za evropsku bezbednost i saradnju, održana je u Helsinkiju 1975. godine. Jugoslavija je prihvatila inicijativu za održavanje (KEBS) i aktivno je sudelovala u svim fazama njenog ostvarivanja. Bilo je to vreme Hladnog rata opterećeno brojnim nesporazumima.

Održavanju Konferencije prethodili su predlozi u vidu Idnovog plana, Plana Rapackog, Bukureštanske deklaracije, Budimpeštanskog apela i dr.

Maja 1969. finska  vlada inicirala je upućivanje  memoranduma svim evropskim državama, SAD i Kanadi veznao za specijalni pripremni sastanak konferencije o evropskoj bezbednosti. Finska je bila spremna da se skup organizuje u Helsinkiju.

Tako je od 22. novembra 1972. do 8. juna 1973. usledio Konsultativni sastanak posvećen KEBS-u na kojem su učestvovali šefovi diplomatskih misija evropskih država, SAD i Kanade, akreditovani u Helsinkiju.

Učesnici su podržali predlog Jugoslavije, da se Konferencija održi u tri faze.

Postignuta je saglasnost da Povelja UN posluži kao polazna osnova za izradu dokumenata o odnosima između država Evrope.

Takođe, konsenzusom je usvojena tzv. Plava knjiga sa „Preporukama helsinških konsultacija“.

Odlučeno je da prva faza konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji, započne od 3. do 7. jula 1973. u Helsinkiju, na nivou ministara inostranih poslova.

Druga faza KEBS-a, u skladu s načelom kontinuiteta KEBS-a što je predložila delegacija Jugoslavije,  započela je 18. septembra 1973, a završena 21. jula 1975. u Ženevi.

Delegacije su, polazeći od Preporuka helsinških konsultacija (Plava knjiga), izradile predlog Završnog dokumenta, odnosno projekt zaključaka.

Beograd je predložen za mesto održavanja prvog skupa u kontinuitetu KEBS-a posle susreta na vrhu u Helsinkiju.

Završna faza Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju održana je u, takođe u Helsinkiju, u palati „Finlandija“, od 30. jula do 1. avgusta 1975. Konferenciji su tada prisustvovale delegacije 35 zemalja.

Konferencija je okončana potpisivanjem Završnog dokumenta, kojim su  afirmisana osnovna ljudska prava, slobodnija cirkulacija informacija, ljudi i ideja, veća mogućnost saradnje u ekonomskim i drugim oblastima, kao i osnovni  principi  odnosa među državama poput nemešanja, jednakosti, teritorijalnog integriteta i nepovredivosti granica.

OEBS danas ima 57 članica.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake