Kako smanjiti dečju gojaznost

Rezultati novog istraživanja govore da su u Americi u poslednje vreme napravljeni značajni rezultati u borbi protiv dečje gojaznosti. Stopa gojaznosti i ekstremne gojaznosti kod dece predškolskog uzrasta stalno je rasla u periodu od 1998. do 2003. godine, a nakon toga nije bilo značajnih promena. Međutim, od 2010. godine gojaznost je počela blago da opada.
„Veoma smo ohrabreni ovim podacima. Oni predstavljaju veoma zadovoljavajući tok događaja, ali moramo ostati budni ili će se stvari ponovo okrenuti u pogrešnom pravcu“, kaže istraživač Hajdi Blank iz Centra za kontrolu bolesti u Atlanti, SAD.
Ona je zajedno sa svojim kolegama pregledala podatke više od 27,5 miliona dece uzrasta od 2 do 4 godine u periodu od 1998. do 2010. godine. Stopa gojaznosti je porasla sa 13,05% iz 1998. godina na 15,21% u 2003. godini, ali je pala na 14,94% u 2010. Stopa ekstremne gojaznosti smanjena je sa 2,22% iz 2003. na 2,07% u 2010. godini.
Blank dodaje da ove rezultate čini još boljim to što mnoge nacionalne inicijative usmerene ka smanjenju stope gojaznosti nisu ni počele ili nisu bile u punoj snazi tokom većeg dela studijskog perioda. Na primer, napori sa ciljem da se omogući da nove mame što lakše doje tek su započeti, jer se nedavno pokazalo da dojenje može sprečiti gojaznost. Tu su i novi programi koji pomažu siromašnijim porodicama da uz pomoć markica za hranu kupe zdravije namirnice.
Borba protiv gojaznosti uz promenu načina života
Postoji i mnogo toga što svaka porodica može uraditi kako bi podstakla zdrav način života: više fizičkih aktivnosti u toku dana, a manje vremena provedenog ispred televizora ili kompjutera. Veoma je bitno otarasiti se napitaka sa puno šećera i umesto njih uzeti voće i povrće.
„Poznato je da gojaznost ostavlja posledice u kasnijem periodu života, pa je zbog toga važno da se ove promene dogode rano i da se održavaju“, kaže Blank.
Vilijam Muinos ističe da ova nova otkrića još uvek nisu prodrla do njegovih pacijenta. On je saradnik direktora pedijatrijske gastroentereologije u Dečjoj bolnici Majami. „Naša klinika za dečju gojaznost naglo povećava broj pacijenta. Za prevenciju možemo uraditi mnogo više“, kaže on.
Šari Barkin takođe nije oduševljena rezultatima. Ona je profesor pedijatrije na Vanderbilt Univerzitetu u Nešvilu. „Jesam ohrabrena i dobra vest je da smo stabilizovali situaciju, ali čak i takva stabilizovana situacija je neprihvatljiva“, kaže ona. Njen savet je: cilj svakoj porodici treba da bude 30 minuta fizičke aktivnosti na dan.
„Više od toga bilo bi još bolje, ali od toga treba početi. Najbolji način za decu predškolskog uzrasta jeste da se aktivira cela porodica, jer su roditelji najbolji primer“, kaže ona i dodaje da to treba posmatrati kao deo zabave, zato ne bi trebalo tu zajedničku fizičku aktivnost zvati vežbanjem, nego igrom.
Podsećanje
Podsećamo da se trend gojazosti i gojazne dece pojavio i kod nas, pa je to znak da i mi kao društvo i kao pojedinci treba da preduzmemo neke mere. Majke treba decu da navikavaju na kuvane obroke i više manjih obroka u toku dana. Iz jelovnika za decu treba izbaciti (ili smanjiti) začinjene preslane ili preslatke grickalice sa puno priloga (puter, kečap, šlag, majonez, sir…) i gazirane ili energetske napitke.
Izbegavati da deca dok sede pored kompjutera ili tlevizora grickaju smoki, čips, keks, krekere. Davati deci što više voća i povrća: jabuke, banane, narandže, šargarepe…
Omogućiti ili organizovati deci što više boravka na svežem vazduhu i bavljenje sportskim ili rekreativnim aktivnostima (sport, plivanje, šetnje, biciklizam, roleri, planinarenje, sankanje…).

Ostavite komentar

Ostavite komentar