Sladoled – pitanja i odgovori

Kada dođu vreli dani, onda svi volimo da se rashladimo sladoledom. Roditelji se uvek boje da li će sladoled škoditi njihovoj deci.
U vezi sa sladoledom postoje mnoge nedoumice, pa navodimo odgovore na neka često postavljana pitanja:
Da li sladoled goji?
Sladoled se obično sastoji od mleka, šećera i drugih „slatkih dodataka“ (čokolada, voće, keks, suvo voće), a ovi sastojci sadrže manje ili više kalorija. Odgovor se sam po sebi nameće: sladoled može da goji ako se jede u velikim količinama. Ako svemu tome dodamo razne prelive (čokoladne, karamel, voćne…), onda možemo uneti i dodatne kalorije.
Sa druge strane, ako smo već za regularni obrok pojeli mnogo kalorične hrane i dodamo na to veću porciju sladoleda kao desert, onda sladoled može da goji.
Pravi odgovor je: u malim količinama ništa ne goji, pa ni sladoled.
Da li možemo postati zavisni od sladoleda?
Tokom vremena, zavisnici postanu tolerantni na određene lekove ili drogu, pa im veće količine ne pružaju podjednako zadovoljstva kao na početku konsumiranja. Jedna studija je pokazala da isto važi i za sladoled. Naučnici su pratili jednu grupu tinejdžera koja je redovno jela sladoled i drugu grupu koja nije. Oni koji su jeli sladoled, manje su senzitivno reagovali na milkšejk – centri u mozgu za nagrade bili su manje aktivni kod njih nego kod tinejdžera koji nisu jeli sladoled.
Da li je lajt sladoled zdraviji od običnog sladoleda?
Lajt sladoledi imaju najmanje 50% manje masti i 33% manje kalorija nego obični sladoledi, ali to ih ne čini nužno zdravijim i ne znači da ih treba više jesti. Postoje šanse da čak i lajt sladoledi imaju previše masti. Uporedite oznake na pakovanjima kako biste izabrali opcije sa manje masti.
I ovde je odgovor u količini: sve namirnice sa malo masti sadrže manji broj kalorija, ali ako se konsumiraju u velikim količinama, onda nisu zdrave. A kada jedete sladoled, uzmite pola porcije ili manji kornet (pakovanje) i jedite polako uz maksimalno uživanje.
Šta izaziva glavobolju nakon jedenja sladoleda?
Kod pojedinih osoba, mada retko, javlja se glavobolja nakon što su pojeli sladoled. Osobe koje imaju takve probleme obično kažu da je prava šteta da nešto tako ukusno izaziva tako neprijatne bolove, a mi se slažemo sa njima.
„Sladoled glavobolja“ (ili "smrznuti mozak") dešava se kada nešto hladno dođe u kontakt sa toplim nepcima u ustima. Na ovaj način se poremeti rad nerava koji kontrolišu količinu krvi koja odlazi u glavu, a zatim nervi izazivaju oticanje krvnih sudova, što prouzrukuje bol.
Ove glavobolje možete sprečiti tako što ćete pokušati da sladoled i drugu hladnu hranu jedete sporije.
Zašto se led formira na vrhu sladoleda?
Fluktuacije u temperaturi jesu najčešći razlog za površinski sloj leda, tako da ne bi trebalo ostavljati sladoled van zamrzivača. Kada se mali kristali sladoleda istope i ponovo zamrznu, oni se pretvore u grudvice. Temperatura zamrzivača trebalo bi da bude između -20 i -17 stepeni Celzijusa, a sladoled ne bi trebalo čuvati u vratima zamrzivača, niti ga razmrzavati pa zamrzavati.
Zašto se sladoled topi brzo na toplom i vetrovitom vremenu?
Stvar je zdravog razuma da će se sladoled topiti brže na toplom i vetrovitom vremenu. U ovim uslovima, hladan sladoled privlači toplotu iz okoline, a vetar poboljšava strujanje toplog vazduha oko sladoleda (kao da sladoled grejemo fenom). Osim toga, sladoled će se brže topiti u vlažnim nego u suvim uslovima.

Ostavite komentar

Ostavite komentar