„Porodične“ bakterije

Svaka porodica nosi svoju jedinstvenu populaciju bakterija koja je prati čak i kada pređe u novi dom (novi stan ili novu kuću) – pokazala je nedavna studija.

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Istraživanja

Tokom šest nedelja praćeno je sedam porodica – sa ukupno 18 ljudi, tri psa i jednom mačkom. Na njihovim rukama, nogama i iz nosa svakoga dana su uzimani uzorci bakterija. Prikupljani su i uzorci bakterija sa raznih površina u domaćinstvu kao što su kvake, prekidači za svetla, kuhinjska daska, radne površine, kuhinja, podovi…

Uzorci su podvrgavani DNK testiranju da bi se identifikovale različite vrste bakterija na delovima tela ukućana i površinama u stanu.

„Želeli smo da ispitamo koliko ljudi utiču na mikrobe kućne zajednice, mikrobe po površinama u kući i da li prenose bakterije jedni na druge“, izjavio je vođa istraživačkog tima Džek Gilbert, mikrobiolog u U.S. Department of Energy’s Argonne National Laboratory.

Foto: Mariamichelle/Pixabay.com

Foto: Mariamichelle/Pixabay.com

Rezultati

Rezultati su pokazali da ljudi imaju veliki uticaj na bakterijske populacije u svojoj okolini i u svojim domovima. Na primer, kada su se tri porodice preselile, bilo je potrebno manje od jednog dana da se u njihovim novim domovima pojave iste bakterije koje su postojale u njihovim starim kućama.

Istraživači su takođe otkrili da redovni fizički kontakt među članovima porodice ima jak uticaj na razvijanje „zajedničkih“ bakterija. Na primer, u kući sa tri člana porodice ima mnogo više „zajedničkih“ bakterija nego u dvočlanoj porodici. Bračni parovi i njihova deca imaju na sebi mnogo bakterija iste vrste.

U zajedničkom domaćistvu, na rukama članova porodice bio je veliki broj sličnih bakterije, dok je više varijacija u vrstama bakterija bilo u brisu iz nosa. Domovi gde su čuvani kućni ljubimci, psi ili mačke, imali su „dodatne“ slične bakterije.

Nalazi pokazuju da je analizom bakterija u kući moguće odrediti da li je konkretna osoba nedavno živela na toj lokaciji, i to sa velikom tačnošću.

U jednom slučaju, istraživači su ustanovili da su se potencijalno zarazne bakterije sa ruku jedne osobe relativno brzo prenele po kuhinji, a zatim na ruke druge osobe. To ne znači da se bakterije lako prenose sa čovaka na čoveka, ali pušači „lakše“ prenose bakterije na druge ljude (pušače).

Takođe je sasvim moguće da smo rutinski izloženi raznim, pa i štetnim bakterijama koje „žive na nama i u našoj sredini“, ali to izaziva bolesti samo kada je naš imunološki sistem oslabljen nekim drugim uzrokom.

Studija pruža novi uvid u interakcije ljudi i bakterija koje žive sa njima i na njima, a mogu da utiču manje ili više na njihovo zdravlje.

Istraživači kažu da je važno saznati gde se sve bakterije nalaze u našem okruženju i kako se prenose i šire. Kako ljudi sve više vremena provode u zatvorenom prostoru, potrebno je istražiti kako mikrobi žive u našem okruženju i kolika je verovatnoće da će se naseliti u našem domaćinstvu i na našem telu.

Gilbert je u zaključku izveštaja naglasio da je od suštinske važnosti saznati više o bakterijama u našem okruženju, kako bismo uspešnije sačuvali zdravlje u 21. veku.

Rezultati navedenog istraživanja objavljeni se nedavno u časopisu „Science“.

Ostavite komentar

Ostavite komentar