Herber Frič – ponosan zbog poziva na Bitef

Nemački reditelj i scenograf Herbert Frič (64), čiji će neobični projekat „Murmel, Murmel“ sutra uveče otvoriti 49. Bitef, izjavio je Tanjugu da je zbog toga ponosan, a za predstavu u izvođenju ansambla Folksbine am Roza Luksemburg plac iz Berlina rekao je da je namenjena publici svih godina i klasa.

Foto: Beta

Foto: Beta

„Ponosan sam što sam pozvan na ovaj festival. Uzbuđen sam. Bitef je važan festival za pozorišne radnike iz celog sveta“, istakao je on u izjavi putem mejla.

Frič je dodao da je „uvek želeo da se vrati sa svojim komadom“. Naime, on je na Bitefu već učestvovao, ali kao glumac, u predstavi „Pansion Šeler“ slavnog reditelja Franka Kastorfa.

Bilo je to još 1996. godine, a „Pansion Šeler“ je tada podelio Gran pri Bitefa, ravnopravno sa predstavama „Vilja, Vilja“ i „Tri života Lusi Kabrol“.

Tom prilikom Frič je upoznao dugogodišnjeg umetničkog direktora i selektora Jovana Ćirilova (1931-2014), kojem je posvećen ovogodišnji Bitef.

„Sećam se Ćirilova kao veoma strastvenog pozorišnog radnika“, izjavio je Frič.

Što se tiče predstave „Murmel, Murmel“, koja je svetski hit, ali i prilično bizarna, priznaje da nije imao nikakvu ideju unapred.

„Ljudi koje sam upoznao na probama inspirisali su me za nešto što nikad ranije nisam znao. Tek na prvom izvođenju vidim o čemu je reč“, objasnio je on.

„Želim da tela postanu reči“. U produkciji „Murmel, Murmel“, po tekstu Ditera Rota, nastaloj 2012. godine, Frič je podigao ovaj kredo na radikalan nivo i konstruisao celovečernju predstavu od komadića poezije, odnosno teksta koji se, zapravo, sastoji od jedne jedine reči: „murmel“ – koja se šapuće, vrišti, peva, proteže u beskonačnim ponavljanjima i rastače na komade.. .

Na pitanje šta mu je bio početni cilj, ponovio je da nema nikakvu ideju pre proba i da se ne sprema.

„Za mene, pozorište je provokacija, testiranje granica i zabava“, rekao je Frič.

Povodom odnosa slobode u kreiranju koju daje glumcima, a ima ih po njegovom konceptu 11, i svog autorstva primetio je da „ovaj tekst izgleda kao da možete da radite sa njim šta želite“.

„To je bio prvi nesporazum. Napisan je u kolonama i redovima. Ponekad su reči izostavljene tako da svaka stranica izgleda kao drugačija slika. To je napisana muzika. I mora biti izvedena vrlo precizno. Glumci su morali da vežbaju naporno a da ne znaju gde će ih to odvesti. Moraju da broje kroz komad. Potrebno je mnogo discipline da se bude slobodan“, kaže Frič.

Inače, za „Murmel, Murmel“ ne postoji „ciljna publika“.

„Ovaj komad je za publiku svih godina i klasa. Iskusili smo snažne reakcije širom sveta od svakolike publike“, izjavio je reditelj.

Kritika ocenjuje da on u pogledu stila neguje namerni eklekticizam: spaja vodvilj i komediju delarte pođednako beskrupulozno kao u stripu. Prisutan je i filmski izraz, u gestovima nalik nasleđu Bastera Kitona, ponešto iz ekpresionističkog nemog filma i, tu i tamo, Alfreda Hičkoka.

Fričove predstave, koje nikada ne završavaju iznenada već neosetno bivaju dovedene do formalnog kraja koji obeležava spuštanje zavese, gledaocu deluju bizarnije i luđe nego one druge, navodi se u programskoj najavi Bitefa.

(Tanjug)

 

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar