Plava povijuša

Plavi bagrem ili glicinija je izuzetno dekorativna povijuša poreklom iz Kine. Zbog bledoljubičaste cvasti, koja veoma liči na bagremove cvetove, naziva se plavi bagrem.
Razmnožava se semenom, reznicama, položenicama ili korenovim reznicama. Semenom je najlakše razmnožiti gliciniju. Mahune sa semenom dozru u decembru i same pucaju. Treba ih ubrati pre otvaranja i uneti u toplu prostoriju, gde će se seme naknadno otvoriti. Svaka mahuna sadrži četiri do pet krupnih semenki veličine pasulja. Odmah po skupljanju treba zasejati po dve-tri semenke u saksiju i ostaviti ih napolju da se prirodno vlaže preko zime. Ne treba ih posebno zalivati. U aprilu u saksije treba dodati još hranljive zemlje i početi redovno zalivanje. Posle tri-četiri nedelje biljke će iznići. S obzirom na to da je plavi bagrem povijuša, već u prvoj godini mu treba staviti malu pritku uz koju će se biljka privezati. Sledeće jeseni biljke treba presaditi na stalno mesto. Već u prvoj godini ova povijuša naraste preko pola metra, a treće godine od setve počinje da cveta. Presađivanje najbolje podnose jednogodišnje biljke. Ako je biljka starija, a mora se presaditi, treba orezati sav nadzemni deo i presaditi samo koren.
Glicinija se može uspešno razmnožavati i iz korenovih reznica. One se uzimaju u novembru, decembru ili u rano proleće. Međutim, iz semena se dobijaju daleko bujnije biljke bržeg porasta. Plavi bagrem treba saditi u sveže, hranljivo baštensko zemljište. Koren može biti u senci, ali će grane uvek tražiti puno svetlosti i obilno će cvetati samo one koje su direktno izložene suncu. Treba je saditi uz zidove kuća, a grane pričvrstiti uz terasu, zatim pergolu, kapije, zidne ograde, ali ne uz drugo drveće. Plavi bagrem ne oštećuje podlogu na koju se naslanja, jer je on povijuša, a ne puzavica.

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

  • Mladen Glišić

    Obzirom da nije reč o običnom bagremu, biljci koja je manje-više poznata svima, ovaj članak je trebao da da više podataka o ovoj biljci – plavom bagremu, kako bi narod stekao što bolju predstavu o vrsti koja je, pretpostavljam, retko rasprostranjena na našim prostorima. Hvala.

  • Milan Cogurić

    Nema latinskog naziva. Fotografija je običnog bagrema… Ostalo je ok.

Ostavite komentar