I ja sam samohrana majka

Biti samohrani roditelj nije lako, jer za podizanje deteta i u porodici sa oba roditelja često nedostaje još barem jedan par slobodnih ruku, ali nije nemoguće.

Kada ljudi saznaju da će neko postati roditelj bez partnera, najčešće kreću šale s pitanjima „Nećeš se udati? Pa kako ćeš podizati dete sama? Ti ni ne znaš u šta se upuštaš. Misliš li da možeš sama?“

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Žene koje su se odlučile na ovakav drastičan ali smišljen potez, često su na udaru javnosti jer društvo misli da žena u roditeljstvu ne bi smela, i ne bi trebala da bude sama, i da će detetu tokom života nedostajati otac, zbog čega je njihova odluka često okarakterisana kao suluda i sebična, prenose mediji.

Ugledajući se na današnje društvo i životne navike ubrzanog života, kada biološki sat počne ubrzano da otkucava, a žena ili nije našla svog idealnog muškarca, ili ga je u međuvremenu izgubila, počinje da razmišlja o samohranom vaspitanju deteta. To su najčešće žene između 30. i 45. godine života, koje iza sebe već imaju karijeru, i smatraju se karakterno jakom i zrelom da mogu da postanu majke, pa makar i bez oca. I nije to danas više ništa neobično. Pogotovo ako se zna da postoje i oni primeri kada budući otac usred trudnoće shvati da je za ulogu oca još uvek nezreo, ili iz nekog drugog razloga prepusti ženi da o njegovom detetu brine sama.

Žene koje su se odlučile na korak samohranog majčinstva najčešće znaju reći da nije najteže to što nemaju sa kime da podele roditeljstvo, već to što nemaju sa kime da podele tu silnu ljubav prema detetu. I ne samo ljubav već i sve one važne prve trenutke kada dete napravi nešto, a one onda pozivaju majku, prijateljicu ili podele na Fejsbuku.

„I na kraju se dogodi nešto što su sve žene u dvadesetima govorile – nikada mi neće biti potrebna majka da mi bude desna ruka kod vaspitanja moje dece. Koja ironija jer upravo se to događa velikoj većini samohranih majki. Ne zato što im majke silno trebaju da budu tu fizički, da se one brinu za svoje unuče, već da tu budu emocionalno, da zamene oca kog nema. Jer ko će nam biti bliži od naše majke. Ko će bolje razumeti potrebu mladih majki od žene koja je nas je volela i odgajala i ima iskustva više od nas,“ konstatovala je jedna samohrana majka koja se nije kolebala u svojoj odluci da postane i otac i majka svom detetu, ali na neke stvari jednostavno nije bila pripremljena.

Odgajanje deteta, trčanje za vremenom, obavljanje gomile sitnica i nekih velikih životnih stvari, sve su to odlike roditeljstva. Naravno, lakše je udvoje, ali to ne znači da čak i mame koje imaju oca svog deteta pri ruci, ne počnu da gunđaju.

„Često mi prijateljice koje imaju muževe znaju da prigovore da ponekad samo gunđam, a ne shvataju da u jednakoj meri gunđaju i one, jer konačno, i na njima je glavni teret vođenja kuće. Za razliku od njih ja nemam nekog drugog glavnog krivca za svoje nezadovoljstvo, ja nemam na kome da se iskalim kao one, ja sam najčešće jedini krivac, a moje dete želim da zaštitim od sopstvenog nezadovoljstva. I zato svoje gunđanje ostavljam za prijateljice i za svoju mamu. I znam da u tim trenucima mogu da budem prijateljica i kćerka, a ne samo mama. I to je još jedna od čari i ironija samohranog roditelja,“ zaključuje ova hrabra samohrana majka.

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar