U trendu

Pašović: U septembru postavljam Čehova u BDP-u

BEOGRAD – Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je pozorišni reditelj Haris Pašović koji je govorio o saradnji sa Operom i teatrom „Madlenijanum“ na predstavi „Gospođica Julija“ i predstojećoj sa Beogradskim dramskim pozorištem (BDP).

Pašović je rekao da u Beogradu nije režirao još od kraja osamdesetih kada je sarađivao sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem i BDP-om, iako je u poslednjih petnaestak godina sarađivao dolazio privatno i profesionalno sa drugim predstavama.

„Kada me pozvala direktorica drame ‘Madlenijanuma’ Ana Radivojević Zdravković bilo mi je drago da još uvek moje kolege misle da je dobro da radimo zajedno. Pokazalo se da je ispravna procena. Osećam se veoma dobrodošlo“, rekao je reditelj.

Pašović je rekao da je sa „Gospođicom Julijom“ Avgusta Strindberga napravljena drugačija predstava nego što je uobičajena za „Madlenijanoum“, ali i druga pozorišta u Beogradu, pošto „svaki autor ima svoju estetiku“.

Prema njegovim rečima, Radivojević Zdravković i Madlena Cepter su primetile da je možda došlo vreme da repertoar „Madlenijanuma“ dobije nešto drugačije i da je za publiku koja dosta gleda operetu, mjuzikl, operu i komedije „vreme za nešto što ima drugi ugao i malo je provokativnije“.

„One kažu: ‘Naše su lepo vaspitane predstave’. Ova je malo manje lepo vaspitana, ali je ozbiljna kao i druge. Mislim da je uzbudljiva predstava i publika to potvrđuje“, istakao je Pašović.

„Gospođica Julija“ je angažovana na tri nivoa, od kojih je prvi lični, tiče se svakog od nas, u pitanju su muško-ženski ljubavni odnosi, dok je drugi klasni sa pričom o bogatoj klasi i njihovj posluzi koja se dešava u novom vremenu u Sloveniji.

Prema rečima Pašovića, Julija je kao lik poprilično razmažena bogatstvom kog nije stekla, dok posluga dolazi iz drugih zemalja bivše Jugoslavije trbuhom za kruhom u Evropsku uniju, a treći nivo su „političke i društvene razlike, mada nema jugonostalgije i velike oštrice“.

„Svi moji glumci u predstavi su mlađi od 30 godina i niko od njih zapravo se Jugoslavije ni ne seća. Nismo hteli da pravimo nikakvu relaciju prema Jugoslaviji, što mi stariji možda imamo prirodnu inklinaciju“, istakao je Pašović.

Upitan kako gleda budućnost pozorišta posle pandemijskih iskušenja, Pašović je rekao da ono preživljava već 2.500 godina i vremena kad su ga progonili ili kad su dolazili novi mediji kakvi su film, televizija, radio i internet.

„Sve je preživelo jer je ljudski susret nezamenjiv“, ocenio je bosanskohercegovački reditelj.

Pašović je primetio da su nedavno Narodna pozorišta u Beogradu i Sarajevu razmenila gostovanja drame i baleta, da postoji razmena između Hrvatskog narodnog kazališta i JDP-a, kao i da nekoliko reditelja sa prostora bivše Jugoslavije rade ove sezone u BDP-u.

„Sve to govori da Beograd sve više postaje ponovo jedan vibarantan grad kada je u pitanju pozorište. Tu su i druge umetničke discipline. Beograd je jedina metropola u ovom delu Evrope i prirodno je da se svi glavni umetnički tokovi slivaju u Beograd, kao što se Sava sliva u Dunav“, ocenio je Pašović.

Direktor BDP-a Jug Radivojević je pozvao Pašovića da od septembra radi Čehova u kompleksnoj fromi, što podrazumeva izvođenje dva komada „Tri sestre“ i „Galeba“ u jednoj večeri.
Pašović je dodao da će do tada u Novom Sadu, gde je bio pohađao pozorišnu akademiju, prvi put sarađivati sa Srpskim narodnim pozorištem na predstavi „Mefisto“ Klausa Mana, sa Jasnom Đuričić, Borisom Isakovićem, Miodragom Krivokapićem, Strahinjom Blažićem i drugima u ulogama.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar