Roman korejskog pisac Kim Tong Nija „Ulhva, šamanka“

BEOGRAD – Decenijama u Srbiji se nije mogla naći knjiga proze prevedena sa korejskog da bi 2018. Koreja bila počasni gost Sajma knjiga u Frankfurtu i za tu priliku bilo je prevedeno četrdesetak naslova među kojima je bio i roman“Ulhva, šamanka“ Kim Tong Nija (1913-1995) čiji je srpski prevod danas predsavaljen kod „Geopoetike“.

Roman objavljen u ediciji „Svet proze“ preveo je bračni par MIlan Stamenković i Ćo Jang Von, a njegovo objavljivanje je finansijski pomogao Korejski institut za književno prevođenje.

Izvršna urednica „Geopoetike“ Jasna Novakov Sibinović je objasnila da je roman nastao prema pripoveci “ Portret šamanke“ iz 1936. godine pre podele Koreje na Severnu iJužnu. Glavna tema je sukov između majke šamanke i sina protestanta zbog nepomirljivih religijskih opredeljenja . Autor je zaključio da priču treba proširiti jer je šamanizam u Koreji bio veoma važna i složena tema, a posebno ako opisuje iz ugla sukoba dve religije.

Četrdeset godina nakon što je priča nastala u Koreji Kim Tong Ni je napisao roman
jer smatra da je šamanizam izvor korejske duhovnosti pošto je opstao uprkos dolasku budizma, konfučijanizma, hrišćanstva a opstaje i praktikuje se još uvek .

Za razliku od svih drugih religija u kojima primat imaju muškarci šamanizam je okrenut ženi i u najvećem broju šamani su u Koreji žene a njihove usluge takođe najviše traže žene i one su te koje učestvuju u samanskim ritualima. Položaj šamanki, kako je napisala prevoditeljka Stamenković, je izrazito nepovoljan i one, posle, inicijacije, napuštaju muževe i žive izolovano, a to se odnosi na njihovu decu koja nemaju ravnopravan sttaus u društvu.

U poređenju sa šamanizmom koji se smatra starim koliko i korejska populacija, značajniji prodor hrišćanstva zabeležen je tek krajem 19. veka.

Sa otvaranjem korejskih luka stigli su američki protestantski misionari koji su na zahtev korejske vlade i uz njihovu pomoć otvarali škole, bolnice, crkve i propovedali svoje učenje. Broj vernika se velikom brzinom povećao u Južnoj Koreji posle Korejskog rata.

Prema rečima Sibinovićeve radnja romana “ Ulhva šamanka“smeštena je u vreme japanske okupacije kada je postojala velikaopasnost da nestanu korejski identitet, jezik i kultura . Dok su se drugi pisci u to vreme uglavnom bavili ideologijom, teškim životom pod okupacijom, kritikom starog nasleđa, Kim Tong Ni je pokušavao da spase duh nacije (život korejskog mentaliteta) a to je podrazumevalo vraćanje šamanizmu.

Pisac je, tvrdi Stamenkovićeva, „smatrao da je njegova književna misija da pronađe novo božanstvo i otkrije novi odnos između božanstva i čoveka“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.