OVO su najveće sudijske greške u istoriji Mundijala

Nije Feliks Brih prvi i jedini sudija koji se ogrešio o principe svoje struke. Ali, on je imao VAR sistem koji nije upotrebio.
Iako smo sigurni da u poslu fudbalskog sudije ima i lepih stvari, pozitivnog adrenalina, posmatrač sa strane to teško može da vidi. Potrošite mnogo godina i energije da biste naučili pravila (koja se često menjaju) i održali fizičku kondiciju, a sve zarad toga da bi se na vas 90 minuta dralo 22 igrača, dva trenera, desetine hiljada navijača i pola planete ispred TV ekrana, ubeđeni da ste napravili grešku.

Sve to nimalo ne deluje bezazleno i fer, osim kada zaista načinite grešku, poput one koju je na utakmici Srbija — Švajcarska načinio sudija Feliks Brih, ne dosudivši penal za srpsku reprezentaciju, iako su se Mitroviću oko struka okačila dva švajcarska reprezentativca.

Ali, nije Brih jedini fudbalski sudija koji se ogrešio o principe svog zanata. Evo još nekih primera iz istorije Mundijala. Da je u njihovo vreme postojao VAR sistem, možda bi istorija fudbala izgledala potpuno drugačije.

Ali Bin Naser (Argentina — Engleska, Meksiko 1986.)

Ovo je možda najčuvenija sudijska greška svih vremena. Maradona se probio napred, Valdano mu je dodao loptu koja je lebdela u vazduhu. I Maradona i Šilton su skočili na nju. Možda najbolji fudbaler svih vremena loptu je ubacio rukom u gol, a tuniski sudija Ali Bin Naser ostao je neumoljiv pred žalbama engleskih reprezentativaca. Argentina je pobedila sa 2:1, prošla u polufinale gde je pobedila Belgiju, a u finalu je pobedila Zapadnu Nemačku i tako postala svetski prvak. Englezi su se utešili time što je Geri Liniker postao najbolji strelac prvenstva sa 6 postignutih golova. Liniker je nedavno komentarisao suđenje Briha u utakmici Srbija — Švajcarska i ocenio da se radilo o čistom penalu nad Mitrovićem. Ali, još sigurno pamti Maradoninu „božju ruku“

Čarls Korver (Zapadna Nemačka — Francuska, Španija 1982.)

U polufinalu svetskog kupa u Španiji 1982. godine, zapadnonemački golman Harold Šumaher počinio je jedan od najgorih prekršaja u istoriji fudbala. Ignorišući loptu, divljački je naleteo na francuskog defanzivca Patrika Batistona, koji je ostao na zemlji bez svesti. Batiston je tada povredio nekoliko pršljenova i izgubio tri zuba, a kasnije je upao u komu. Sudija Korver nije svirao čak ni faul za Francusku, a kamoli da je Šumaheru pokazao crveni karton. Svet je bio šokiran, a Nemačka je prošla u finale. Međutim, zbog Šumaherovog bezobzirnog ponašanja, niko nije navijao za Zapadnu Nemačku. U finalu je pobedila Italija.

Hening Lund Sorensen (Španija — Jugoslavija, Španija 1982.)

Iako su je svetski mediji proglasili za favorita, Jugoslavija je svoje učešće na svetskom prvenstvu u Španiji 1982. godine završila neslavno, a za to je u velikoj meri odgovoran i danski sudija Sorensen. Pruživši bledu partiju protiv Severne Irske (0:0), Jugoslavija je igrala protiv domaćina Španije, kojoj je takođe bila potrebna pobeda. Već u 10. minutu, Gudelj je savladao Arkonadu, a Španci su izjednačili u 14. minutu posle jedne od najvećih grešaka u istoriji fudbala.

Zajec ruši jednog Španskog igrača, barem metar van kaznenog prostora. Međutim, Sorensen pokazuje na belu tačku. Lopez Ufarte puca, a Pantelić, u tom trenutku jedan od najboljih golmana u Evropi, brani. Ali Sorensen donosi odluku da se penal ponovi, jer se Pantelić kretao. Ovaj put Huanito pogađa mrežu. Našim igračima bilo je teško da se posle svega sastave sa igrom i iz meča koji se igrao u Valensiji izlaze kao gubitnici (2:1). Prema sopstvenim rečima, Pantelića celog života proganja to što nije odbranio taj penal.

Ali Husein Kandil (Meksiko — Salvador, Meksiko 1970.) 

Prvo učešće El Salvadora na svetskim prvenstvima trebalo je da bude razlog za slavlje. Međutim, ono što im se dogodilo na utakmici protiv domaćina Meksika, teško da može da se opiše rečima. Sudija Kandil svirao je slobodan udarac za Salvador, ali u opštoj konfuziji, slobodan udarac izveo je Meksiko i postigao gol. Kandil, umesto da ponovi udarac za Salvador, svira gol za Meksiko. Igrači Salvadora odbijaju da dalje igraju, ispucavajući loptu sa centra u tribine. Kako bi smirio situaciju, Kandil ranije svira kraj poluvremena, a u drugom poluvremenu Meksiko postiže još tri gola.

Horhe Larionda (Engleska — Nemačka, Južna Afrika 2010.)

Iako su Nemci vodili sa 2:0, Englezi se u ovom osmofinalnom meču nisu dali tako lako. Na centaršut Džerarda Apson reaguje munjevito i ubacuje loptu u mrežu. Međutim, posle šuta Lamparda, lopta se od prečke odbija iza gol-linije i izlazi iz gola. Iako je bilo jasno da se radi o očiglednom golu, Larionda i njegovi pomoćnici pokazali su da se igra nastavi.

Da je gol priznat, rezultat bi bio 2:2 i igra bi dobila sasvim drugi tok. Međutim, ovako su Nemci pobedili sa 4:1 i osvetili se za „onaj gol“ iz 1966.

Tofik Bahramov (Engleska — Zapadna Nemačka, Velika Britanija 1966.)

Pogodak kojim je Džef Harst doveo u vođstvo reprezentaciju Engleske u produžetku finala Svetskog prvenstva 1966. godine smatra se najkontroverznijim golom svih svetskih prvenstava. U 101. minutu Harst je u blizini jedanaesterca prevario jednog nemačkog igrača i snažno šutnuo. Lopta se odbila od prečke i pala oko gol-linije, a do danas nije utvrđeno da li je punim obimom prešla crtu. Sa tim se ne bi složio sovjetski linijski sudija Tofik Bahramov, koji je pokazao da se radi o regularnom golu. Engleska je postala svetski prvak, Harst je ušao legendu, a njegov gol je postao „onaj gol“.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike