Na ekonomskom forumu u Vladivostoku, na ruskom Dalekom istoku, Vladimir Putin je uputio upozorenje Zapadu: „Nemojte ni pomišljati na slanje vojnika u Ukrajinu“ – a to uključuje i mirovne snage.
Stiv Rozenberg, urednik Bi-Bi-Sija za Rusiju, danas piše sa tog skupa da je na te reči predsednika Rusije „publika eksplodirala u aplauz“, a ruski zvaničnici i poslovni lideri su „očigledno pozdravili njegovu pretnju da ć́e ‘uništiti’ zapadne trupe“.
„Ako se tamo pojave neke trupe“, rekao je ruski predsednik, „posebno sada dok traju borbe, polazimo od pretpostavke da će to biti legitimne mete za uništenje“.
„Posmatrajući scenu u sali, aplauz je bio prilično jeziv“, piše Rozenberg i navodi da su samo dan ranije saveznici Kijeva, takozvana „Koalicija voljnih“, obećali Ukrajini posleratne „snage za uveravanje“.
Publika je ponovo aplaudirala kada je Putin nagovestio da bi bio spreman da se sastane sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim – ali samo na domaćem tlu, piše Rozenberg i navodi da je Putin kazao da je „najbolje mesto za to glavni grad Rusije, grad-heroj Moskva“.
Van Rusije, Putinov predlog je odbačen kao neozbiljan, potpuno bespredmetan i kao „slučaj političkog trolovanja“, piše urednik BI-Bi-Sija.
Po mnogo čemu taj predlog sažima trenutni stav Kremlja o ratu u Ukrajini: „Da, želimo mir, ali samo pod našim uslovima. Vi odbijate naše uslove? Onda nema mira“.
Ovaj beskompromisni stav je podstaknut kombinacijom faktora.
Prvo, piše Rozenberg, verovanjem Kremlja da u Ukrajini ruske snage imaju inicijativu na bojnom polju.
Drugo, diplomatskim uspehom jer se Putin ove nedelje u Kini rukovao i razmenio osmehe s nizom inostranih lidera, a „optika je bila usmerena na to da se pokaže da Rusija ima moćne prijatelje, kao što su Kina, Indija i Severna Koreja“, piše u članku.
A tu je kao faktor i Amerika. Prošlog meseca, američki predsednik Donald Tramp je pozvao Putina na samit na Aljasci. Domaći prokremljovski komentatori pozdravili su to kao dokaz da su propali napori Zapada da izoluje Rusiju zbog rata u Ukrajini.
Da bi ubedio Kremlj da okonča borbe, piše urednik Bi-Bi-Sija, Tramp je ranije postavljao ultimatume i rokove, pretio daljim sankcijama ako Rusija ne sklopi mir.
Ali Tramp nije ispunio svoje pretnje i to je još jedan razlog za samouverenost Rusije, piše Rozenberg.
„Putin javno hvali Trampove mirovne napore. Pa ipak, odbacio je Trampove predloge za prekid vatre i nije pokazao želju da napravi ustupke u vezi s ratom u Ukrajini“, kaže se dalje.
„Pa gde to ostavlja izglede za mir?“ pita autor i navodi da je Putin nedavno rekao da može da vidi „svetlo na kraju tunela“.
„Čini mi se da su trenutno Rusija – s jedne strane, i Ukrajina i Evropa (donekle i Amerika) – s druge strane, u različitim tunelima, na različitim putevima, sa različitim odredištima“, piše Rozenberg.
On piše da su Ukrajina i Evropa fokusirane na okončanje borbi, oblikovanje bezbednosnih garancija za Kijev i osiguravanje da ukrajinska vojska bude dovoljno jaka posle rata da bi sprečila još jednu invaziju.
A „kada Putin govori o ‘svetlu na kraju tunela’, verujem da zamišlja put koji vodi do ruske pobede u Ukrajini, a šire, do izgradnje novog globalnog poretka koji koristi Rusiji“, smatra autor.
„Što se tiče mira, teško je videti gde i kada će se spojiti ta dva veoma različita puta“, zaključuje Stiv Rozenberg, urednik Bi-Bi-Sija za Rusiju.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com