DRI: Zastićenim područjima preti opasnost zbog urbanizacije

BEOGRAD – Nacionalnim parkovima u Srbiji preti opasnost zbog širenja naselja i urbanizacije usled nelegalne gradnje objekata, razvoja neadekvatnih oblika turizma i nagomilavanja otpada, ali i veće seče šuma u zaštićenim područjima nego što je dozvoljeno, navode iz Državne revizorske institucije.

To su neki od zaključaka danas predstavljenog izveštaja o reviziji poslovanja nacionalnim prakovima u Srbiji, a predsednik DRI Duško Pejović istakao je da je cilj te revizije bio da se ukaže da je našim nacionalnim parkovima potrebno efikasno, efektivno i ekonomično upravljanje.

Pejović je ukazao da su nacionalni parkovi važni, jer čuvaju prirodne vrednosti i resurse od nacionalnog značaja.

„Zašto smo se odlučili na ovu temu? Zbog urbanizacije tih područja, nedostatka komunalne infrastrukture, nerešenih sistema otpadnih voda, razvoja neadekvantih oblika u turizmu…“, rekao je Pejović.

Kaže da poslednjih godina postoje tendencije širenja naselja i urbanizacije usled izgradnje nelegalnih objekata, koji ugrožavanju živi svet u nacionalnim parkovima.

Državni revizor Goran Čabarkapa kaže da su na osnovu revizije doneti zaključci da institucije u Srbiji nisu usaglasile sva planska dokumenta u oblasti zaštite prirode, da preduzete aktivnosti institucija koje su zadužene za nacionalne parkove nisu u dovoljnoj meri doprinele efikasnom upravljanju nacionalnim parkovima i da nije bilo dovoljno aktivnosti čuvara i nadležnih inspekcija.

Čabarkapa ističe da takav odnos institucija prema nacionalnim parkovima stvara rizik za očuvanje, unapređenje i održivo upravljanje nacionalnim parkovima.

Ističe da, na primer, upravljači nacionalnim parkovima Tara i Đerdap nemaju potpunu kontorlu nad aktivnostima na teritoriji zaštićenog područja i da opštine na kojima se ova dva parka prostiru nisu dostavljale primerak izdate građevinske dozvole upravljačima.

Objašnjava da to za posledicu ima da upravljači nisu imali potpunu informaciju o objektima koji se grade u granicama nacionalnog parka.

Unutar granica nacionalnih parkova Đerdap i Tara, u pojedinim gazdinskim jedinicama, odeljenjima i odsecima, evidentiran je veći obim seče stabala u odnosu na planirani.

Između ostalog, ukazano je da upravljač Nacionalnog parka Đerdap u revidiranom periodu nije obračuvano naknadu za korišćenje zaštićenog područja za postavljanje vikendica i drugih i komercijalnih objekata za odmor, što je dovelo do umanjenja prihoda.

Čabarkapa ukazuje i da je nedovoljna aktivnost čuvara i nadležnih inspekcija, zatim nepostupanje po donetim rešenjima o rušenju objekata, kao i izostanak saradnje nadležnih subjekta dovelo do rasta bespravne gradnje u granicama nacionalnih parkova.

Ukazao je da opština Bajina Bašta u periodu od 2018. do 2020. nije sprovela nijedan inspekcijski nadzor nad izgradnjom bespravnih objekata, što je uticalo na rast bespravne gradnje u granicama Nacionalnog parka Tara.

Opština Majdanpek, dodaje Čabarkapa, u poslednjih 13 godina donela je više od 40 rešenja o rušenju bespravnih objekata na području Nacionalnog parka Đerdap, ali da ni po jednom nije postupano zaključno sa 2020. godinom.

Istakao je da je sa rušenjem počelo tek tokom 2020. godine i da zaključno sa 31. avgustom uklonjen 21 bespravan objekat.

Naime, u Srbiji postoji pet nacionalnih parkova – Đerdap, Kopanik, Fruška gora, Tara, Šar planina, koji se prostiru na oko 150.000 hekatra.

Oko 66 odsto je u vlasništvu države, a 34 odsto je privatno vlasništvo.

Nacionalni parkovi su u nadležnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine, Nacionalnog parka Đerdap, Nacionalnog parka Tara, opštine Bajina Bašta i opštine Majdanpek.

Na današnjoj konferenciji Državne revizorske institucije predstavljeni su i izveštaji o reviziji poslovanja efikasnosti i ekonomičnosti postupka centralizovane javne nabavke reagenasa i o reviziji poslovanja upravljanja informacionim sistemima lokalne poreske administracije.

Kada je reč o nabavci reagenasa, Pejović je ukazao da je jedna od ranijih preporuka RFZO-u bila da sprovede centralizovane javne nabavke za potrebe zdravstvenih ustanova i dodao da je RFZO centralizovao javne nabavke za zdravstvene ustanove sekundarnog i tercijarnog nivoa.

„RFZO je u toku 2020. godine, za potrebe zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa, sproveo centralizovani postupak javne nabavke reagenasa procenjene vrednosti 6,13 milijardi dinara, bez PDV-a“, rekao je Pejović.

Ukazao je da centralizacija javnih nabavki predstavlja način da se ostvare ekonomičnije nabavke zbog povoljnijih nabavnih cena, međutim, ističe, da postoji rizik da su u određenim slučajevima cene u centralizovanom postupku javne nabavke veće od cena po kojima su te reagense nabavljale zdravstvene ustanove u pojedinačnim postupcima.

Na predstavljaju tog izveštaja, ukazano je da je za 1.019 reagenasa postignuta ista cena i u centralu i pojedinačno, za 538 su postignute niže cene, a za 702 reagenasa više cene u sistemu centralizovane javne nabavke.

Kada je reč o upravljanju informacionim sistemima lokalne poreske administracije, Pejović je ukazao da je revizijom ranijih finansijskih izveštaja uočeno da je jedan od najvećih problema naplata izvornih prihoda kod lokalnih samouprava, posebno kod naplate na imovinu.

Na predstavljanju izveštaja ukazano je da je 74 odsto ukupnog duga za porez na imovinu iz perioda pre 2018, da je iz 2018. dug pet odsto, u 2020. tri odsto, a da je od ukupnog duga 18 odsto napravljeno 2019.

Povećanje duga 2019. godine posledica je uspostavljanja jedinstvenog infromacionog sistema, rečeno je na predstavljanju izveštaja.

Revizori ukazuju da je potrebno na tom polju poboljašati upravljanje incidentima i komunikaciju sa krajnjim korisnicima, kao i da se unapredi rad na čuvanju podataka.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.