Rast proizvodnje i uvoza TPG preti da osujeti klimatske cilj
ŠARM EL ŠEIK – Zemlje koje se bore da nabave što više prirodnog gasa kako bi zamenile isporuke iz Rusije rizikuju da godinama nastave emisije štetnih gasova što bi moglo da osujeti klimatske ciljeve, saopštila je danas istraživačka organizacija Pratilac klimatske akcije (CAT).
Napori da se spreče katastrofalne klimatske promene „sudarili“ su se ove godine s globalnom energetskom krizom koju su izazvali manjak ponude gasa i rast cena goriva, pošto je Rusija oštro smanjila isporuke Evropi posle invazije na Ukrajinu 24. februara.
„Svedoci smo značajnih nastojanja za povećanje proizvodnje i uvoza fosilnog tečnog prirodnog gasa (TPG) širom sveta – u Evropi, Africi, Severnoj Americi, Aziji i Australiji – što bi moglo da dovede do toga da globalne emisije pređu opasne nivoe“, izjavio je Bill Hear, generalni direktor istraživačkog Instituta klimatska analitika, koji zajedno sa Novim institutom za klimu čini CAT, prenosi Rojters.
Planirani projekti bi mogli da emituju 10 posto preostalog ugljenika koji je ukalkulisan u svetski budžet, što je kumulativna količina koja se može emitovati ako se želi da se izbegne zagrevanje planete iznad 1,5 stepeni Celzijusa, navodi se u izveštaju CAT-a.
Među projektima su nova bušenja gasa u Kanadi i izgradnja kapaciteta za uvoz tečnog prirodnog gasa u Nemačkoj i Vijetnamu.
Zemlje sveta su se dogovorile u okviru Pariskog sporazuma o klimatskim promenama iz 2015. godine da pokušaju da zaustave emisije gasova s efektom staklene bašte veće od 1,5 stepeni iznad predindustrijskih nivoa.
Naučnici kažu da bi zagrevanje iznad 1,5 stepeni Celzijusa izazvao mnogo teže klimatske posledice od pustošećih požara, poplava i rasta nivoa mora koji se već dešavaju danas. Svet je trenutno za 1,2 stepena C topliji od predindustrijskog nivoa.
Evropski uvoz ruskog gasa je do oktobra pao na 7,5 posto ukupnog uvoza sa nivoa od 40 odsto prethodnih godina.
Nastojanja da se zamene ruske isporuke gasa ojačala su planove za proširenje infrastrukture za fosilna goriva, iako je Evropska unija predložila podizanje ciljeva u pogledu obnovljive energije kao alternativnog izvora snabdevanja umesto ruskih goriva.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) saopštila je da ne bi trebalo otvarati nova naftna i gasna polja ako svet želi da postigne ciljani limit zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa.
CAT je takođe izračunao da će proklamovani ciljevi zemalja za smanjenje emisija u ovoj deceniji dovesti svet na put zagrevanja od 2,4 stepena Celzijusa naspram 1,8 stepeni prema najboljem scenariju, koji podrazumeva da zemlje ispune sva svoja najavljena obećanja, ukljućujući ciljeve do 2050. – što zahteva strože klimatske politike i daleko veće investicije za prelazak na zelenu energiju.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.