Srbija bi sredstva EU mogla relativno brzo da povuče

BEOGRAD – Sredstva predviđena ekonomskim paketom EU za Zapadni Balkan bi mogla relativno brzo da se povuku ukoliko budu spremni projekti, kaže šefica Evropske investicione banke za ZB Dubravku Negre i dodaje da bi u slučaju Srbije to najpre mogao da bude projkat za deonicu Auto-puta mira od Pločnika od Merdara i to možda već naredne godine.

Negre je rekla Tanjugu da podela ukupno devet milijardi evra iz Ekonomskog investicionog plana EU za ZB po zemljama regiona još nije određena.

Ipak, navodi da bi taj novac mogao relativno brzo da se dobije, posle odobravanja u Briselu, i to za one projekte na kojima se već radi.

Kao primer, navela je Auto-put mira, deonicu od Pločnika do Merdara, za koju je tehnička dokumentacija već u pripremi.

Inače, za pravu deonicu Auto-puta mira od Niša do Pločnika već su obezbeđena finasijska sredstva i početak radova se očekuje naredne godine.

Negre kaže da se očekuje da tehnička dokumentacija za deonicu od Pločnika do Merdara bude gotova za par meseci ili naredne godine, kao i da bi već tada mogla da se povlače sredstava za realizaciju.

Napomenula je da se za veliki broj projekat ne polazi od nule, jer se već radi na njihovoj pripremi.

„Govori se o 2023. i 2024. godini, to može da bude za neke projekte čija priprema nije počela, ali recimo, centralni prečišćivač otpadnih voda u Novom Sadu, tehnička dokumentacija je u pripremi, već je dosta toga urađeno, i mi se nadamo da će moći da počne sa realizacijom veoma brzo“, kaže Negre.

Za taj projekat je navela da je jedan od mogućih projekata koji može da se finasira iz ovog paketa bespovratne pomoći.

Takođe, navodi, već je u pripremi i projekat za železničku prugu između Beograda i granice sa Hrvatskom.

„Čim prođe proces odobravanja tih sredstava u Briselu moći će da se počne sa korišćenjem sredstava za projekte koji su spremni“, kaže Negre.

Napomenula je da će devet milijardi evra iz pakreta bespovratnih sredstava biti usmereno i na pripremu projekata i na njihovu realizaciju, ali i na pomoć da se sprovedu sve strukturne reforme koje su neophodne i koje će biti preduslov za određene investicije koje su prepoznate u planu.

„Što se tiče garancijskog fonda, on treba da doprinese ulaganju u narednih sedam godina od 20 milijardi evra, značajna sredstva u tom periodu biće usmerena pre svega na invesiticije privatnog sektora“, kaže Negre.

Reč je o pomoći za sve one investicije koje se odnose na digitalizaciju, inovacije i prelaz ka održivoj čistijoj zelenoj energiji, a koje su rizičnije, kako bi se, objašnjava Negre, nadokadili evetualni gubici.

„Pričamo o podršci za mala i srednja preduzeća, za mikro preduzeća, za starapove, za sve one investicije koje su više rizične, a koje su opet neophodne da bi došlo do ekonomske transformacije“, rekla je Negre.

Naglasila je da je cilj ovog velikog paketa pomoći da stavi na raspolaganje veća sredstva i bolje instrumente da bi se omogućio dalji ekonomski i socijalni razvoj regiona i njegovo priključivanje tržištu EU.

Sveobuhvatna pomoć je, kaže, veća nego što je bila u prethodnom programskom periodu, a cilje je da se pomogne da se zemlje regiona, pre svega, povežu transportno, da se stvore bolji uslovi na tržištu, da se obezbedi prelaz ka održivom razvoju, ekonomiji zasnovanoj na digitalnim transformacijama, ali i na ekološkom razvoju.

Negre je napomenula da će veliki fokus biti na razvoju železničkog saobraćaja, kao jednom čistijem, bržem i sugurnijem vidu transporta za koji kaže da je nedovoljno razvijen u ovom delu Evrope.

„U Srbiji pričamo o Koridoru 10, povezivanju Beograda sa granicom sa Hrvatskom, takođe sa Severnom Makedonijom, ruta od Beograda preko Niša do Prištine“, rekla je Negro.

Naglasila je da je važno nastaviti rad na poboljšanju plovnosti reka u regionu za koje navodi da su još uvek nedovoljno eksploatisane, pre svega Dunav koji je panevropski koridor.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.