Tabaković: NBS nastavila da pooštrava monetarnu politiku
BEOGRAD – Narodna banka Srbije je, u uslovima globalno povećanih troškovnih pritisaka i potrebe da se utiče na inflaciona ocekivanja i spreče sekundarni efekti prelivanja rasta cena hrane i energenata na ostale proizvode i usluge, nastavila s pooštravanjem monetarnih uslova, izjavila je danas guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.
Ona je na predstavljanju februarskog izveštaja o inflaciji rekla da je u oktobru prošle godine započet ciklus povećanja izvršne repo stope – kamatne stope po kojoj se već godinama sprovode repo operacije, koristeći na najbolji način fleksibilnost svog monetarnog okvira.
„Od oktobra do danas, izvršna repo stopa povećana je sa 0,11 odsto, koliko je tada iznosila, na 0,79 odsto, koliko trenutno iznosi. Dosadašnje povećanje repo stope gotovo je ekvivalentno efektu koji bismo imali s tri povećanja referentne kamatne stope od po 25 baznih poena“, rekla je ona.
Navela je da je prilikom donošenja ovih odluka vođeno smo računa o tome da naša monetarna politika bude konzistentna sa ostvarivanjem cenovne stabilnosti u srednjem roku, a da uslovi finansiranja i dalje ostanu povoljni sa stanovišta obezbeđenja nastavka stabilnog rasta kreditne i ukupne ekonomske aktivnosti.
„Bazna inflacija, na koju monetarna politika najviše utiče, tokom prošle godine se sve vreme kretala u ciljanim okvirima, u proseku na nivou neznatno iznad dva odsto, dok je na kraju godine iznosila 3,5 odsto, što je niže nego u većini zemalja srednje i jugoistočne Evrope koje se nalaze u istom režimu monetarne politike“.
Istakla je da je ključni razlog niže bazne inflacije u Srbiji činjenica da smo održali relativnu stabilnost deviznog kursa, čime smo ne samo zadržali baznu inflaciju pod kontrolom nego i ključno doprineli očuvanju poslovnog, potrošačkog i investicionog poverenja, što predstavlja najvažniji preduslov dinamičnog, ali održivog privrednog rasta.
„Uz obiman i pravovremeni paket mera monetarne i fiskalne politike, upravo očuvano poverenje i proizvodni kapaciteti uticali su na to da, uprkos izazovima bez presedana, Srbija ostvari jedan od najboljih rezultata u Evropi po pitanju rasta BDP-a, koji je u 2021. iznosio 7,5 odsto, a tokom dve pandemijske godine kumulativni realni rast BDP-a iznosio je 6,5odsto“, navela je guvernerka Tabaković.
Kada je rec o izgledima privrednog rasta i faktora koji mu doprinose, navela je da je samo tokom dve poslednje godine izvoz robe i usluga povećan za više od 20 odsto – sa 23,3 milijarde evra iz 2019. godine na 28,6 milijardi evra, koliko je iznosio u 2021. godini, čime je dostigao 53,9 odsto BDP-a.
Izvoz bi, prema njenim rečima, bio i veći da nije bilo problema u globalnim proizvodnim i transportnim lancima.
Pri tome, najveći deo izvoza čine izvoz prerađivačke industrije, koji je dostigao 19 milijardi evra, i usluge u delovima privrede koji se najbrže razvijaju, poput IKT, poslovnih, transportnih i turističkih usluga.
„Deficit tekućeg računa platnog bilansa završio je 2021. godinu na nivou od 4,4 odsto BDP-a, što je tek neznatno iznad nivoa iz prethodne godine, a uprkos uvozu opreme koji je u 2021. godini dostigao rekordne četiri milijarde evra“, rekla je guvernerka NBS.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.