U sledecih 5 godine gradice se 7000 km kanalizacione mreze

BEOGRAD – Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović izjavio je danas da je plan da se u sledećih pet godina u Srbiji izgradi 7.000 km kanalizicione mreze i više od 250 postrojenja za preradu otpadnih voda i da je za realizaciju ovih projekata planirano ulaganje od četiri milijarde evra.

On je na predstavljanju projekta Čista Srbija u Privrednoj komori Srbije rekao da je cilj da se u narednih pet godina izgradi takva kanalizaciona infrastruktura da 80 odsto stanovništva ima kolektorsku i kanalizacionu mrežu i da 80 odsto te kanalizacione mreže bude obuhvaćeno postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda.

„Situacija je sada loša, jer više od 90 odsto otpadnih voda izbacujemo u reke i ako tako nastavimo uništićemo prirodu. Zato moramo situaciju da menjamo iz korena“, naglasio je on.

Ministar je ocenio da nama jesu neophodni auto- putevi ali kako je rekao novi auto-putevi i brze pruge su nam džaba ako ne izgradimo kvalitetnu ekološku i komunalnu infrastrukturu a pre svega kanalizacionu mrežu iu postrojenja za preradu otpadnih voda.

Naveo je da je do sada u ovim oblastima urađeno malo i da između ostalih ni Beograd nema postrojenje za prečišcavanje otpadnih voda i da je on najveći grad na Dunavu bez takvog prečistača.

To, kako je rekao, nije samo problem Srbije nego i Evrope zbog čega nam evropski partneri zameraju.

„Takvo postrojenje nije lako uraditi niti je to jeftin posao, ni za manju sredinu a ne za Beograd sa više od milion i po stanovnika“, rekao je Momirović.

Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Jelena Tanasković je ocenila da je ekologija prioritet sadašnje Vlade Srbije što potvrđuju i ulaganja u ovu oblast.

„Lane je za ekologiju u budžetu države bilo izdvojeno osam milijardi, rebalansom su dodate još četiri milijarde dok je za sledeću godinu, što iz budžeta što iz drugih izvora planirano 36 milijardi“, rekla je ona.

Istakla je da je Ministarstvo zaštite životne sredine ove godine realizovalo više projekata iz ekologije i da će se oni nastaviti i sledeće godine i u tom smislu navela finansiranje zamene individualnih ložišta, kotlarnica u javnim institucijama.
„Kada je reč o prečistačima i kanalizacionoj mreži, potpisali smo ugovor sa Razvojnom bankom Saveta Evrope od 200 miliona evra čime ćemo finansirati izgradnju nedostajuće kanalizacione mreže i prečistača u 26 jedinica lokalne samouprave“, rekla je ona.

Dodala je da je pokrenuta i izgradnja regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom i to u osam regiona i podsetila da je nedavno potpisan ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Francuskom razvojnom agencijom vredan 150 milioona evra upravo za ovu namenu.

Navela je da se prvi tenderi za izgradnju ovih centara mogu očekivati u prvom kvartalu sledeće godine.

Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije Siniša Mitrović je naveo da smo ove godine imali dva važna događa iz oblasti ekologije a to su Glazgov 26, odnosno projekat dekarbonizacije, gde smo, kako je rekao, potpuno implementirani i otvaranje Klastera 4 posvećenog energetici i zaštiti životne sredine

Koliko su važni i koliki mogu biti benefiti od zelenih transformacija ilustrovao je podatkom da su naše direktne štete od klimatskih promena veće od 360 miliona evra godišnje.

„Mi nemamo infrastrukturu za upravljanje otpadom u Srbiji a posebno industrijskim i opasnim otpadom“, istakao je on i dodao da nema privrednog rasta ni direktnih stranih, kao ni domaćih investicija bez infrastrukture za otpad i otpadne vode.

To je prema njegovim rečima važno za lokalnu ekonomiju, zatim za smanjenje migracija, kao i za zdavlje i bezbednost stanovništva.

Ukazao je da se bez ove infrastrukture ne može ni do novih investicija i razvoja programa cirkularne ekonomije.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.