Pet dana nakon užasnog zločina koji se dogodio u firmi „Privredni savetnik – informacione tehnologije“ u Ruzveltovoj ulici u Beogradu kada je programer Nebojša Stojilković ubio svog šefa Branka Kanjevca, ranio kolegu Marka Filipovića, a potom u svom stanu na Zvezdari izazvao požar i sebi pucao u glavu, kolege ubijenih i ubice, odlučile su da otkriju šta se kobnog dana zapravo dogodilo, prenosi Blic.
Nataša Narančić, jedna od zaposlenih u ovoj firmi, koleginica ubijenog Kanjevca, ranjenog Filipovića, povređenog Igora Radenkovića (koji je, kako se mislilo, skočio sa drugog sprata da bi se spasao) i ubice Stojilkovića, kaže da ne može da ostane ravnodušna na špekulacije o zločinu.
– Borim se sa sobom da ne pišem ništa, ali ne mogu da ostanem ravnodušna na neistine i špekulacije koje čitam po novinama, vezano za tragediju koja se u ponedeljak desila u našoj firmi. Policija nam je zabranila da pričamo sa medijima, da ne ometamo istragu. Ali, otišlo je predaleko i u štampi i u komentarima. Pa evo, ja lično, dok naša firma zvanično ne izda sopšenje, želim da pojasnim neke stvari. A obzirom na krajni ishod, dalje istrage teško da će biti – započela je Nataša.
Kako je navela, firma Privredni savetnik – informacione tehnologije (PS.IT) je mala softverska firma koja je do skoro zapošljavala radnike samo po preporuci.
– Tako je došao i naš, sada pokojni Kanjevac, a na njegovu preporuku kasnije, ironijom sudbine i napadač, takođe pokojni Nebojša. Firma je topla, prijateljska sa jako dobrim međuljudskim odnosima. Uvek svi zajedno idemo na raznorazne proslave, svadbe, kuglanje, „team building-e“… Ustvari, išli smo svi, osim Nebojše – kaže Nataša.
Ona dodaje da su sa kolegom, koji je prošli ponedeljak pretvorio u najgori u njihovim životima, svi pokušavali da se druže, ali bezuspešno.
– Pokušavali smo da mu se približimo, da ga razgalimo, da mu pomognmo da postane deo ekipe, ali se on nije dao. Ostajao je tvrd, često i grub na naše pokušaje. Nakon nekog vremena smo odustali i ispoštovali njegovu želju za privatnošću. Dolazio je u nekoliko navrata u sukobe sa kolegama, ali samo verbalne.
Imao je običaj i da ode u drugu kancelariju, da se zaključa i da radi. Shvatili smo to kao potrebu za mirom, jer je inače firma prometna jer često kolege ulaze i izlaze iz kancelarije, jer svi međusobno sarađuju: i konsultanti, i podrška i programeri, a provuče se i po neki poziv od korisnika. Mislili smo samo da ga sve to ometa u radu. Opet sa nekima je nalazio zajednički jezik i umeo je i da se i našali. U krajnjem slučaju, ne želi svako da mu firma bude „druga kuća“ i nismo hteli da ga forsiramo. Uglavnom je radio na projektima koji nisu previše zahtevali timski rad i gde je imao punu slobodu u radu. Sve do poslednjeg projekta – objašnjava njegova koleginica.
Ubica iz Ruzveltove bio „miran i povučen“
S druge strane, kako kaže, Kanjevac je svima bio mio i drag.
– Nasmejan, šaljiv, ali i ozbiljan i predan radnik kada se to od njega zahtevalo. Radio je kod nas nekoliko godina, ali želja za novim znanjem i novim tehnologijama ga je odvela u drugu firmu. Tamo je radio par godina, sticao nova znanja, dosta je putovao i pokazao se kao odličan radnik. Međutim, oženio se, dobio sina i želeo je što više vremena da posveti svojoj novoj porodici, i sinčiću koji je skoro napunio godinu dana. Želeo je da obnovi saradnju sa nama, voleo je ljude u našoj firmi, bio je pun ideja i želje da nastavimo na projektu koji je on sam započeo dok je radio kod nas. Svi su se složili i projekat je nastavljen. Kanjevac je postao vođa projekta – objašnjava i dodaje:
– Radilo se sve zajedno, timski, ali uz poštovanje određenih procedura i pravila. Nebojša to nikako nije mogao da prihvati, pa je i dalje radio sam za sebe i na neki način sabotirao ostale, nepoštovanjem procedura. U više navrata je razgovarano sa njim, traženo je od njega da pokuša da se prilagodi, ali nakon bezuspešnih pokušaja, u četvrtak, 8. marta mu je rečeno da će biti skinut sa projekta.
Direktor i dalje nije hteo da mu da otkaz, već je hteo da se potrudi opet da mu nađe neki projekat koji neće zahtevati previše timski rad, ali je on odbio i rekao da raskida saradnju. Pokupio je svoje stvari i otišao iz firme.
Nije ga bilo do kobnog ponedeljka
Kako objašnjava Nataša, Nebojša se u firmi nije pojavljivao do dana kada je počinio masakr u Beogradu.
– Došao je u firmu, nas nekoliko je bilo na sastanku, videli smo samo njegovu siluetu dok je prolazio. Svi smo pomislili da je došao ili da izgladi stvari ili da potpiše rešenje o prestanku saradnje. Ušao je u našu kancelariju smrtno ozbiljan (kakav je doduše većinom i bio), skenirao sve pogledom i zatvorio vrata. Posle toga se čulo nekoliko pucnjeva. U prvi mah smo pomislili da su petarde, ali onda su se i naša vrata opet otvorila i jedan kolega nam je svima viknuo da se sakrijemo pod sto… – kaže ona i nastavlja:
– Sledeće čega se sećam je da sam pod stolom sa kumom koja mi je i koleginica, dok se oko nas čuju pucnji. Posle sam saznala da sam, verovatno skamenjena i neverujući šta se dešava, stajala dok me kuma nije povukla pod sto. Kada su ljudi počeli da se kreću, trče u panici, shvatili smo da je Nebojša otišao. Tada je krenula agonija… Videli smo nepokretnog Kanjevca na podu, dvojica kolega su pritrčali da mu pomognu, videli smo u drugoj kancelariji našeg ranjenog Mareta u strašnim bolovima, i saznali da je i naš Igor skliznuo sa simsa iz svoje kancelarije, gde je pokušao da se sakrije od Nebojše kada je čuo pucnje – kaže ona.
Pročitajte još
Uznemireno, Nataša dodaje da je na policiji da utvrdi koliko je metaka Nebojša ispalio, koliko je ostalo u šaržeru koji mu je ispao kada se jedan metak, srećom, zaglavio i šta je posle uradio.
– Našeg dragog Kanjevca više nema i neće ga ništa vratiti. Pokoj mu duši i večna mu slava. A njegovoj i našoj Anči, i njihovom Đoletu, želim da pokušaju da prebrode gubitak kako mogu i koliko mogu i da pokušaju da nađu neku utehu u svemu ovome – zaključila je ona.
Branko Kanjevac sahranjen je u sredu na Centralnom groblju u Beogradu. Iza njega je ostala supruga i jednogodišnji sin. Marko Filipović još je na intenzivnoj nezi u bolnici, dok je povređeni Radenković na ortopediji i polako se oporavlja od zadobijenih povreda.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.