EK: Srbija napredovala, mora pospešiti vladavinu prava i odnose s Kosovom

Evropska komisija u izveštaju o napretku Zapadnog Balkana u evropskim reformama ocenila je danas da je Srbija ostvarila napredak u pregovorima o članstvu s Evropskom unijom, ali je predočila da će sveukupni ritam pregovora zavisiti posebno od snažnijeg toka promena na polju vladavine prava i normalizacije odnosa s Kosovom.

„Mada je izvestan napredak ostvaren u vladavini zakona, Srbija mora ojačati napore i dati opipljivije rezultate, naročito kad je reč o uslovima za slobodu izražavanja“, navodi Evropska komisija.

U izveštaju, koji je prvi put sačinjen za razdoblje od godinu i po dana i uključuje zamašniju ekonomsku analizu, takodje se stavlja do znanja da je nužno da vlasti u Beogradu „ojačaju nezavisnost i sveukupnu efikasnost pravosudnog sistema“ i „ostvare održiv napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala“.

U dokumentu Evropske komisije se navodi da „Srbija treba da produbi angažovanje u Dijalogu s Kosovom, uključujući primenu svih dogovora, a posebno onog o energiji“.

Takodje se ističe da je da je „s tim u vezi dobrodošla inicijativa srpskog predsednika (Aleksandra Vučića) za pokretanje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu“.

„Srbija treba da nastavi da igra pozitivnu ulogu u regionu u poboljšanju regionalnih veza i očuvanju stabilnosti“, poručuje Komisija u Briselu.

„Ekonomske reforme u Srbiji daju rezultate, posebno u makroekonomskoj stabilizaciji“, navodi izvršno telo EU i napominje da su državne i privatne investicije nedovoljne, a nužno je da se poboljšaju uslovi privredjivanja za mala i srednja preduzeća.

Komsija je stavlja do znanja da su „i dalje nedovoljne krupnije strukturne reforme državne uprave, poreskih vlasti i državnih preduzeća“.

EK: Za Kosovo ključne evropske reforme i dijalog sa Beogradom

Evropska komisija očekuje od Kosova da na evropskom putu ubrza neophodne reforme, izgradi konsenzus oko ključnih strateških pitanja i ojača angažovanje u dijalogu sa Srbijom, kao i da sprovede sve postignute sporazume, posebno sporazum o Zajednici srpskih opština.

To se navodi u Paketu proširenja EU 2018 koji su visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han danas predstavili u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta.

U delu koji se odnosi na Kosovo Evropska komisija ocenjuje da je u protekloj godini bio usporen rad parlamenta i reformski proces zbog odugovlačenog izbornog perioda.

Politički akteri treba da se angažuju u konstruktivnom dijalogu s parlamentom kao ključnim forumom za političke debate a nova vlade i skupština da preduzmu reforme vezane za EU i da se one tretiraju kao prioriteti, navodi se u dokumentu.

Takodje se traži izgradnja konsenzusa oko ključnih strateških pitanja za Kosovo.

Od prištinskih vlasti se očekuje i ubrzanje implementacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i agende evropskih reformi.

U delu predstavljenog dokumenta koji se odnosi na Kosovo takodje se izražava „ozbiljna zabrinutost“ zbog prošlogodišnjeg pokušaja u Skupštini da se ukine Specijalni sud.

„Biće od ključne važnosti za Kosovo da u potpunosti ispuni medjunarodne obaveze koje se tiču specijalnih komora i kancelarije specijalnog tužioca koje su uspostavljene da bi se razjasnili odredjeni navodi o medjunarodnim zločinima počinjenim u kontekstu sukoba na Kosovu“, navodi se u izveštaju.

Kao pozitivan razvoj na Kosovu, Evropska komisija navodi dugoočekivanu ratifikaciju graničnog sporazuma sa Crnom Gorom što je ključni uslov za liberalizaciju viza uz jačanje napora u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Napredak je, navodi se, ostvaren i na ekonomskom planu, posebno na poboljšanju poslovnog okruženja, ali su nužne mere za suzbijanje neformalne ekonomije i visoke nezaposlenosti.

EK: Crna Gora – ključan napredak u vladavini prava, slobodi medija, borbi protiv korupcije

Dalje napredovanje Crne Gore u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom zavisiće od postizanja opipljivih rezultata u slobodi izražavanja i medija, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

To se navodi u Paketu proširenja EU 2018 koji su visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han danas predstavili u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta.

U delu koji se odnosi na Crnu Goru, Evropska komisija podseća da je ta zemlja u pregovorima sa EU otvorila 30 i privremeno zatvorila tri poglavlja.

Crna Gora je, ocenjuje se, nastavila da ostvaruje napredak posebno u pravnom i institucionalnom okviru, ali praktičan uticaj reformi još nije dovoljno vidljiv niti je ostvaren napredak u oblasti slobode izražavanja.

U izveštaju se navodi da sistem pravosudja u celini treba da pokaže više rezultata.

„Napredak u poglavljima vladavine prava, demonstriran opipljivim rezultatima, naročito u jačanju slobode izražavanja i medija, kao i dokazi u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, pranja novca i trgovine ljudima, nastaviće da odredjuju sveukupan tempo pristupnih pregovora“, dodaje se u predstavljenom tekstu.

Kao pozitivni pomaci navode se napredak u zakonodavstvu u vezi s javnim sektorom, napredak u jačanju makroekonomske i fiskalne stabilnosti i početak primene srednjoročne strategije za fiskalnu konsolidaciju.

Dodaje se, medjutim, da je javni dug visok i da i dalje raste.

EK: Spore reforme u BiH zakočile napredak

Evropska komisija (EK) je danas saopštila da su u Bosni i Hercegovini tokom 2017. godine „sporo sprovodjene“ prioritetne evropske reforme čiji je cilj „hvatanje u koštac s duboko ukorenjenim strukturalnim problemima koji unazadjuju razvoj te zemlje“.

U izveštaju o napretku reformi na Zapadnom Balkanu za poslednjih godinu i po dana, EK naglašava da „prednost i dalje mora da se da socijalno-ekonomskim reformama, jačanju vladavine zakona i državne uprave u skladu s evropskim standardima, kao i poboljšanju saradnje na svim ravnima“.

„Ekonomski napredak je spor zbog slabe vladavine zakona, i dalje loših uslova privredjivanja, neefikasne i rasparčane javne uprave, kao i neuravnoteženog tržišta radne snage i slabih investicija“, navodi se u izveštaju.

Komisija je navela da je Koordinacioni mehanizam za saradnju svih vlasti BiH s Evropskom unijom usvojio sklop usaglašenih odgovora za pripremu Mišljenja EK o podnetnoj molbi BiH za dobijanje statusa kandidata za članstvo.

Komisija u Briselu ističe da će dalje delovanje Mehanizma biti odlučujuće za dalji put evropskih integracija BiH. Navodi se i da „vlasti Bosne i Hercegovine moraju hitno da usvoje ciljanu izbornu reformu da bi se krenulo u primenu odluka Ustavnog suda BiH o Domu naroda Federacije BiH“.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike