Spoljna politika Srbije manje uskladjena s EU nego pre godinu i po dana
U oblasti spoljne, bezbednosne i odbrambene politike Srbija je 52 odsto uskladjena sa EU, navodi se u novom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU.
Pre godinu i po dana, u prethodnom izveštaju o napretku iz novembra 2016, Srbija je bila 59 odsto uskladjena sa spoljnom politikom EU.
Srbija je, kada je reč o spoljnoj politici, umereno pripremljena za članstvo u EU, ocenila je Evropska komisija podsećajući da članica EU mora da bude u stanju da vodi dijalog u spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici, da se uskladi sa stavovima EU, učestvuje u akcijama EU i primenjuje dogovorene sankcije i restriktivne mere.
Kako je ocenjeno, Srbija je ostvarila izvestan napredak u uskladjvanju s EU u spoljnoj politici pošto je počela pregled bezbednosnih i odbrambenih strategija i sprovodjenje zakona o medjunarodnim merama ograničavanja, navela je Evropska komisija u delu izveštaja o napretku Srbije koji se odnosi na poglavlje 31.
Komisija je navela da Srbija u narednoj godini treba posebno da se posveti dovršavanju pregleda nacionalnih bezbednosnih i odbrambenih strategija kako bi u potpunosti odražavale orijentaciju Srbije u tim oblastima.
Srbiji se preporučuje i da nastavi da primenjuje svoj zakon usvajanjem medjunarodnih sankcija, uključujući restriktivne mere EU, i prati njihovu primenu.
Takodje Srbija treba da unapredi uskladjivanje s deklaracijama EU i odlukama Saveta o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.
U izveštaju je ocenjeno i da je politički dijalog EU i Srbije o pitanjima spoljne i bezbednosne politike napredovao i navedeno da su prve neformalne konsultacije o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (CFSP) i bezbednosnoj i odbrambenoj politici (CSDP) održane u oktobru 2017. u Beogradu.
Od 65 EU deklaracija i odluka Saveta, Srbija je prihvatila 34, što predstavlja stopu uskladjenosti od oko 52 odsto za izveštajni period.
Pored ostalog, Srbija se nije uskladila s restriktivnim merama EU koje se odnose na Rusiju i Ukrajinu.
U delu izveštaja o poglavlju 31 navodi se i da je Srbija nastavila intenzivne odnose i strateška partnerstva s brojnim zemljama širom sveta.
S Rusijom su održavani česti kontakti na visokom nivou i redovne bilateralne posete, kao i vojno-tehnička saradnja, uključujući zajedničke vojne vežbe i sporazume o kupovini oružja.
Komisija je navela da Srbija mora da osigura da sprovodjenjem tih sporazuma ne krši obaveze iz pregovora o pristupanju EU, pored ostalog o zaštiti podataka i razmeni poverljivih informacija.
Navodi se i da je Srbija u 2017. učestvovala u više od 20 zajedničkih vojnih vežbi sa SAD i NATO, da je nastavila da jača političke i ekonomske veze s Kinom i aktivno podržava kinesku inicijativu Pojas i put, kao i da je podržavala mere EU i dokumenta o sprečavanju sukoba.
U izveštaju piše da je Srbija nastavila da aktivno saradjuje s medjunarodnim organizacijama, da vodi politiku vojne neutralnosti ali i da je nastavila saradnju s NATO, kao i da je aktivna u vojnim misijama za upravljanje krizama EU i mirovnim misijama UN.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.