Analiza: Odnosi sa susednim državama u drugom planu za HR
ZAGREB – Uobičajene trzavice sa susednim državama pale su u drugi plan hrvatske spoljne politike, jer se zvanični Zagreb ove godine branio od prozivki da nezakonito vraća migrante u BiH, pripremao se za predsedanje EU u sledećoj godini, Hrvatska je bila domaćin skupa 16+1, a radilo se i na postavljanju Hrvatica na važne međunarodne dužnosti, stoji u analizi spoljne politike te zemlje u ovoj godini.
U delu koji se tiče odnosa Zagreba i Beograda u analizi se prvo nabraju zamerke Srbiji, pa tek onda pominju samo dva napada na Srbe u Hrvatskoj i to oba povezana sa sportom.
Kao prvi su naveli napad na vaterpoliste Crvene zvezde u Splitu i Srbe u Uzdolju samo zato što su gledali fudbalsku utakmicu Crvene zvezde, kada je nekoliko njih zadobilo i telesne povrede.
U analizi se ne navodi da vinovnici ovih napada još nisu kažnjeni, ali se ističe da su se već, kako kažu, tradicionalno najveće trzavice događale vezano za godišnjicu Oluje.
Pominju i da su u septembru pripadnici srpske vojske, koje je premijer Plenković nazvao „Vulinovih 11“, pokušali nenajavljeno da uđu u Hrvatsku i stignu do Jasenovca, što je sprečeno na graničnom prelazu Bajakovo.
Zagreb je zbog toga ambasadorski Srbije uputio notu koju je ona odbila da primi.
Konstatuju takođe da je u maju u Hrtkovcima, sremskom selu za koje se, kako kažu, vežu traumatična sećanja Hrvata proteranih devedesetih godina prošlog veka, održan kongres Srpske radikalne stranke na kojem je Vojislav Šešelj ponovno izabran za predsednika.
Skup je u Hrvatskoj, ali i, kako se navodi, u srpskoj opoziciji, proglašen provokacijom, ali nije zabranjen.
Podseća se i da je, kako tvrde, srpska vlada u Novome Sadu otkrila spomen-ploču generalu bivše JNA Mladenu Bratiću koji je komandovao napad na Vukovar, što je u Hrvatskoj, ali i u civilnom sektoru Srbije, ocenjeno ruganjem „žrtvama ratnih zločina, etničkog čišćenja i genocida iz devedesetih godina“.
Navodi se da je za Hrvatsku najvažnji spoljnopolitički događaj od ulaska u članstvo EU predsedavanje Savetom EU, od 1. januara naredne godine, prenela je Hina.
Kažu da bi se u vreme hrvatskog predsedavanja napokon trebalo da finalizuje Bregzit, ali će se raspravljati i o višegodišnjem finansijskom okviru EU (VFO), odnosno novom evropskom budžetu.
Važna tema u tome uvek je bila situacija na jugoistoku Evrope i proširenje EU na zemlje zapadnog Balkana.
Zvanični Zagreb će zato, navodi se u analizi, svoje predsedavanje iskoristiti za organiziranje novog zagrebačkog samita posvećenog proširenju na zapadnobalkanske države, dvadeset godina nakon prvog.
Skup će, kažu, biti održan u maju, otprilike sedam meseci nakon što je Evropski savet odlučio da se neće otvoriti pregovori o članstvu Albanije i Severne Makedonije, države koja je radi članstva u evroatlantskim integracijama pristala da promeni ime.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.