Bušati: Deklaracija albanskih partija doprinosi medjuetničkoj harmoniji u Makedoniji
Ministar spoljnih poslova Albanije Ditmir Bušati izjavio je da Tirana podržava deklaraciju albanskih partija u Makedoniji jer je jedan od njenih ciljeva veća medjuetnička harmonija u društvu koje je sve više etnički podeljeno.
Bušati je u intervjuu za Euraktiv ocenio da postoje tendencije bivšeg premijera Nikole Gruevskog i njegove partije da „duboku demokratsku krizu“ pretvore u medjuetničku krizu, kao i da je tokom proteklih pet-šest godina društvo sve više podeljeno po etničkim linijama.
Uključivanje takozvane „Tiranske platforme“ u novi pravni okvir države, imalo bi, smatra Bušati, pozitivne rezultate i za Makedonce i za Albance.
„Ne postoji Tiranska platforma. Postoji dokument koji su napisale tri od četiri albanske partije zastupljene u makedonskom parlamentu koji smo mi podržali jer u tom dokumentu vidimo jasan napor Albanaca prvo da održe Makedoniju ujedinjenom, drugo da se bore za bolju medjuetničku harmoniju u duhu Ohridskog sporazuma, treće da primene sporazum iz Pržna i četvrto da odblokiraju put Makedonije ka NATO i EU normalizacijom odnosa s Grčkom, Bugarskom i naravno Albanijom i Kosovom kao makedonskim susedima“, izjavio je Bušati za Euraktiv.
Na pitanje zašto su politički procesi u nekoliko balkanskih zemalja u zastoju, imajući u vidu da u Makedoniji još nije formirana vlada, kao i da opozicije u Albaniji i Crnoj Gori bojkotuju rad parlamenta, Bušati je odgovorio da je to povezano sa zahtevima u procesu pristupanja Uniji.
„To takodje ima veze sa modernizacijom institucija, borbom protiv korupcije, organizovanog kriminala i sa reforomom pravosudja. Danas na Balkanu imamo različite saveze. Pre 10-15 godina postojali su savezi zasnovani na etničkoj pripadnosti, danas izgleda postoje savezi protiv sudova“, rekao je albanski ministar.
Bušati je rekao da u Albaniji i njenom susedstvu treba da bude uspostavljena mreža sudova i da postoji politički otpor tim procesima.
Šef albanske diplomatije je podsetio da rad specijalnog tužioca u Makedoniji ometa politički establišment, da postoji specijalni tužilac u Crnoj Gori, specijalni sud i specijalni tužilac na Kosovu i „nezapamćen“ proces provere sudija i tužilaca u Albaniji.
„Postoji politički otpor tim dogadjajima, jer mogu biti praćeni promenama na javnoj sceni na Zapadnom Balkanu. Delom zbog pristupnog procesa, a delom zbog spoljnjeg mešanja i uticaja. Postoje treći faktori koji su prilično uporni u našem susedstvu i koji remete proces reformi“, izjavio je Bušati.
EU, prema njegovom mišljenju, treba da uzme u obzir novo geostrateško okruženje u regionu, kojem je takodje potrebno više investicija.
„Usidravanjem Zapadnog Balkana u evropskim vodama moguće je povećati uticaj EU na naš unutrašnji razvoj i unutrašnju dinamiku. Ima nekog nazadovanja u susedstvu, i to tačno u onim zemljama u kojima je EU bila manje uspešna u njihovom usidravanju u evropskim vodama“, rekao je Bušati.
Albanski ministar je dodao da je potrebno više investicija da bi se prevazišao ekonomski jaz izmedju Zapadnog Balkana i drugih zemalja centralne i istočne Evrope koje su ušle u EU 2004. godine.
„Potrebna nam je i konsolidacija evropskog projetka, jer je u kontekstu migrantske krize i terorističkih napada Zapadni Balkan pružao bezbednost Uniji“, rekao je Bušati.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.