Hrvatski desničari bi da u Sboru nema manjina, zbog Jasenovca?

Hrvatski desničari insistiraju na organizovane referenduma o izmeni izbornog zakona kojim bi, između ostalog, bilo rešeno pitanje prisustva manjinskih zatupnika u Saboru jer, kako smatraju, nigde u EU manjine nemaju zagarantovan broj poslanika, kao što je to slučaj u Hrvatskoj.

Ova ideja je pokrenuta nakon što je pod pritiskom srpske manjinske zajednice i Hrvatske narodne stranke, manje članice vladajuće koalicije, iz Jasenovca izmeštena privremeno u obližnju Novsku sporna spomen ploča HOS-a sa ustaškim podravom „za dom spremni“.

Pedstavnici Srba nisu do kraja zadovoljni ovim rešenjem i smatraju da ustaški simboli nemaju mesta u hrvatskoj javnosti, a s obzirom na to da su oni i „jezičak na vagi“ koji bi mogao da odluči o opstanku aktuelne vlade Andreja Plenkovića, razlog je više da se u javnosti povede rasprava o izmenama izbornog zakona i izopštavanju predstavnika manjina da utiču na izbor vlade.

Tako je desničarka Željka Markić, koja predvodi Udruženje U ime obitelji na pitanje HRT-a u emisiji „Otvoreno“, da li bi to bio „antisrpski rerendum“ ili korak dalje u demokratiji, odgovorila da nije to upereno protiv Srba, nego protiv korupcije.

Tim referendumom se, kako je kazala, želi obezbediti reforma izbornog sistema u Hrvatskoj koja će se ticati svih, s ciljem postizanja veće nivoa poštenja u politici.

„Bavimo se ovim od 2014. kada smo prikupili više od 380.000 potpisa za referedum o promeni izbornog sistema, ali referenduma nije bilo jer je Arsen Bauk kao ministar uprave tvrdio da u Hrvatskoj ima 4,1 milion birača, a bilo je 3,5 miliona punoletnih osoba“, rekla je Markić i dodala da je to sada na Evropskom sudu za ljudska prava.

Ona tvrdi da nigde u EU manjine nisu u položaju kao što su to u Hrvatskoj, da imaju zagarantovane zastupnike u parlamentu koji mogu odlučivati o svim pitanjima, uključujući i o formiranju vlde.

Markića, naime, smatra da je u redu da manjine čuvaju svoj politički identitet, da neguju i jezik, ali da politička računica koja, kako kaže, dovodi do političke korupcije i trgovine nije nikakva garancija njihovih prava.

Zamenik predsednika SDS S i poslanik u Saboru, Boris Milošević, međutim, smmatra da ovo jeste „antimanjinska i antisrpska inicijativa, koja predstavlja udar na dosegnute standarde zaštite prava nacionalnih manjina u Hrvatskoj“.

„Vrlo je očit cilj ove inicijative da smanji prava manjina i zabije klin u suradnji između zastupnika nacionalnih manjina i vlade desnog centra“, rekao je Milošević podsetivši da je jedna od osnovnih evropskih vrednosta – zaštita prava nacionalnih manjina, zahvaljujući čemu je Hrvatska postala članica EU-a i NATO-a.

Na njegovu opasku da je ova inicijativa izašla u javnost pre dva do tri dana, a već je dobila udarni termin na javnom servisu HRT-a, burno je rekagovao voditelj Mislav Togonal, upitavši „igra li se on cenzora na javnom servisu, pokušavajući nametnuti teme i sugovornike“.

Iz Osijeka se u program uključio bivši predsednik ultradesne Hrvatske stranke prava Ante Đapić, koji je ovu inicijativu najavio nakon izmeštanja sporne ploče HOS iz Jasenovca u Novsku.

On je primetio da Markićeva, kako je rekao, radi dobar posao i ne vidi da ne nađu zajedničke interese za dobrobit Hrvatske.

Ustvrdio je i a se njih dvoje nisu sreli niti razgovarali na ovu temu.

“Slažem se da treba ići u celovitu reformu izbornog sistema. Skloni smo stavu da se relikt u političkom životu Hrvatske otkloni – ako je bolestan zub treba ga iščupati, jer smatramo da su pojedini predstavnici manjina u Saboru prekoračili ponašanje minimalnog dobrog ukusa. Iščupali bi taj dio izbornog sistema koji narušava pravo opšteg biračkog prava“, rekao je Đapić i dodao da svi građani Hrvatske treba da imaju ista prava i obaveze kod glasanja, odnosno, kako kaže, svi treba da politički budu Hrvati“.

Potvrdio je da je ova inicijativa reakcija na „napade na elitnu hrvatsku jedinicu“ a povodom spomen-ploče HOS-a u Jasenovcu.

Bivši ministar, predstavnik opozicionog SDP-a, Arsen Bauk, je rekao da se u ovom trenutku ne zna šta je tema: promena celokupnog izbornog zakonodavstva ili samo biranje pripadnika manjina.

“Slažem se da bi ovo kako je predstavljeno u uvodu bilo smanjenje stečenih prava pripadnika manjina, iako je legitimno pokušati zabiti klin između vlade desnog centra i pripadnika nacionalnih manjina. Smatramo da se vlada nedovoljno zalaže za prava manjina, a pripadnici manjina to malo previše tolerišu“, primetio je Bauk.

On je podsetio i da još nije rešeno itanje upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina u nekim delovima Hrvatske.

“Svatko s legitimitetom ko bi pokrenuo pitanje prava glasa pripadnika nacionalnih manjina, morao bi biti svestan da time ponovno otvara i pitanje glasanja dijaspore“, zaključio je Bauk, preneo je t-portal.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.