Reljić: Grčka se prihvatanjem sporazuma etablira kao faktor u regionu i stiče poene na Zapadu
Rešenje spora Atine i Skoplja posebno odgovara Grčkoj koja se etablira kao značajna regionalna snaga, a dobija i pokoji politički poen od finansijskih institucija Zapada, ocenio je šef briselske kancelarije nemačkog Instituta za medjunarodna i bezbednosna pitanja Dušan Reljić.
Uoči glasanja o Sporazumu iz Prespe u grčkom parlamentu, Reljić je za Dojče vele (Deutsche Welle – DW) rekao da višedecenijski spor oko imena Makedonije nije otežavao samo saradnju Atine sa Skopljem već je zbog njega „Grčka u zapadnoj zajednici izgledala kao crna ovca, a i politička klima u zemlji je često bila zatrovana“.
On je podsetio i da su stranke premijera Grčke Aleksisa Ciprasa i Makedonije Zorana Zaeva „levo od političkog centra pa pitanja identiteta i nacionalizma nisu težišta njihovog političkog mišljenja i delanja“, ali je dodao da za rešenje spora Cipras „ima i pragmatičnih argumenata“.
„Grčka je primorana na razne aranžmane sa zapadnim partnerima zbog finansijske pomoći na koju će još dugo biti upućena; premijer Cipras zna da će rešavanje spora Skoplja i Atine sigurno i njemu i Grčkoj doneti pokoji poen u odnosima sa zapadnim centrima moći“, rekao je Reljić.
On je ukazao i da „u samom regionu jugoistočne Evrope, Grčka koja pokazuje spremnost da rešava dugotrajne probleme predstavlja uzor i mogla bi da preuzme vodeću ulogu u rešavanju regionalnih problema – posebno kada znamo da Turska nije uspela da preuzme primat u regionu, iako to pokušava već deset godina“.
Po Reljićevim rečima niko u Zapadnoj Evropi pa i u svetu nije mogao da razume zašto Grčka kao relativno velika zemlja sa deset miliona stanovnika, koja je članica NATO i EU i ima jaku vojsku, blokira suseda sa 1,2 do 1,3 miliona stanovnika, koji nema niti armiju niti saveznike koji bi podržali njegove „ekpanzionističke tendencije“. „To je grčku poziciju u poslednjih 20-30 godina učinilo nerazumljivom“, dodao je.
Upitan u čemu bi bili posebni interesi Evropljana, posebno Berlina i ostatka EU da ovaj konflikt bude rešen, Reljić je rekao da „EU pre svega želi da pokaže da je snaga koja izvozi stabilnost i da ne može biti da jedna zemlja EU ne može da reši probleme koji su od važnosti za mirovni poredak u Evropi“.
„Drugo, bivša jugoslovenska republika Makedonija je labilna država zbog etničkih konflikata. I vlada u Skoplju koja je izdejstvovala članstvo u NATO može da kaže da je bitno doprinela popuštanju zategnutosti izmedju Albanaca i slovenskih Makedonaca. Bez regulisanja spora oko imena sa Atinom, labilno stanje u Makedoniji bi duže potrajalo. Pošto je u regionu sve veći strah od stvaranja velike albanske države, raspad Makedonije bi uzdrmao čitav region. Bezbednosni interesi Zapada su jasni“, dodao je šef briselske kancelarije Instituta za medjunarodna i bezbednosna pitanja.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.