Otkriven spomenik Milutinu Milankoviću u Beogradu
Spomenik srpskom naučniku Milutinu Milankoviću otkriven je danas u istoimenom parku na Vračaru u Beogradu, saopšteno je danas.
Bronzanu statuu na kamenom potstamentu su otkrili ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, gradski menadžer Beograda Goran Vesić i predsednik Udruženja „Milutin Milanković“ Slavko Maksimović.
„Zaista sam srećan što srpski naučnik svetskog glasa, naš najcitiraniji naučnik, konačno dobija spomenik i što smo na neki način odužili dug kakav kao društvo imamo prema Milutinu Milankoviću koji nismo do sada odužili. Naravno da će ostati nešto za generacije koje ostaju iza nas jer Milanković svojim delom i time šta ja uradio za naše društvo i nauku zaslužuje mnogo više od ovog spomenika“, rekao je Vesić.
Vesić je dodao da se satima može pričati o tome koliko je Milanković dao svetskoj nauci i podsetio da na Mesecu i na Marsu ima kratera koji nose njegovo ime.
„Siguran sam da ovaj čovek zaslužuje mesto u nekom od naših novih muzeja, a mi planiramo jedan muzej koji se tiče nauke i tehnike. On se za takvo mesto i te kako izborio“, rekao je Vesić.
Ministar Vukosavljević je naveo da su se podizanjem tog spomen-obeležja Grad Beograd, država Srbija i srpski narod na neki način odužili.
„Ovo je jedan mali kamenčić u mozaiku onoga što srpski narod duguje ovom velikom čoveku, naučniku i rodoljubu. Živeo je u burnim vremenima kada je pokazao svoju visoku etičku svest. U svemu što je radio bio je ispred svog vremena“, rekao je Vukosavljević.
Milutin Milanković (Dalj, 28. maj 1879. – Beograd, 12. decembar 1958.) bio je profesor matematike i nebeske mehanike na Univerzitetu u Beogradu, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka i popularizator nauke.
Bio je i dekan Filozofskog fakulteta, pionir u raketnom inženjerstvu, potpredsednik SANU u tri mandata, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu.
Milanković je dao dva fundamentalna doprinosa nauci. Prvi je „Kanon osunčavanja Zemlje“ koji karakteriše sve planete Sunčevog sistema, a drugi njegov doprinos je teorijsko objašnjenje Zemljinih dugotrajnih klimatskih promena izazvanih astronomskim promenama njenog položaja u odnosu na Sunce – što se danas naziva „Milankovićevi ciklusi“. To delo objašnjava ledena doba tokom geološke prošlosti Zemlje, i klimatske promene na Zemlji koje se mogu očekivati u budućnosti.
Milutin Milanković je osnovao planetarnu klimatologiju, a u geofizici se smatra koautorom teorije tektonskih ploča, sa svojim radom „Pomeranje Zemljinih obrtnih polova“.
Milanković je registrovao osam patenata, a tokom profesorske karijere ostao je veran svom prvom životnom pozivu – građevinarstvu, te je radio kao konstruktor, statičar i supervizor na nizu građevinskih objekata od armiranog betona širom Jugoslavije. Tako je i većina njegovih patenata vezana za ovu oblast.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.