Krvavi masakr koji je vlada zataškala: Toliko strašan da o njemu niko ne govori (video)

Godine 1942. grupa australijskih medicinskih sestara ubijena je od strane japanskih vojnika u incidentu koji je poznat kao Bangka masakr. Istoričari su sada došli do zaključka da su pre smrti seksualno napastvovane, i da je australijska vlada to zataškala.

„Bila je potrebna grupa žena da se napokon sazna istina“, piše BBC, a prenosi Express.hr.

Vojna istoričarka Linet Silver proučavala je šta se dogodilo sa 22 Australijanke koje su naterane da uđu u more na arhipelagu Bangka, u današnjoj Indoneziji, i upucane mitraljezima u februaru 1942. Sve osim jedne su ubijene.

„Činjenica da su pre smrti silovane, i niko o tome nije želeo da govori je prejeziva“, kaže Silver o novim detaljima istrage.

„Starija australijanska vojna lica htela su da zaštite ožalošćene porodice od stigme silovanja. To je bila sudbina gora od smrti, i ljudi su zbog tog zločina u Novom južnom Velsu do 1955. godine kažnjavani vešanjem“.

Sestra Vivijan Bulvinkel je upucana u masakru ali je preživela jer se pravila mrtva. Sakrila se u džungli i zadržana je kao ratna zarobljenica, pre nego što se konačno vratila u Australiju.

Bila je „ućutkana“ i zabranjeno joj je da ikome otkrije da je bila silovana, kaže gđa Silver koja se nadovezuje na iskaz koji je preživela medicinska sestra dala pre smrti 2000. godine.

„Ona je sledila uputstva koja je dobila. Osim tabua, bilo je tu i krivice australijske vlade, stariji oficiri su znali da su japanske trupe silovale i ubijale britanske medicinske sestre kada su Japanci došli u Hong Kong 1942., ali su jako kasnili s evakuacijama“.

Nova istraga i tom zločinu zavisi od toga hoće li je prihvatiti i pokrenuti vlada, ali i mogućstva porodica da podignu tužbu kako bi se takvi zločini procesuirali.

Druge žene čiji je rad pokazao dokaze o navodnim seksualnim deliktima su voditeljica Tes Lorens i biografkinja Barbara Angel.

Angel se bavila forenzikom, tj. upoređivanjem tkanine i rupa od metaka na uniformi sestre Bulvinkel.

Dokazi ukazuju da je njena odeća rastrgnuta i onda zašivena koncem druge boje i da je jasno kao dan da je bila pocepana od struka nadole.

Lorensova je u izveštaju iz 2017. otkrila da se, pre nego što je umrla, Bulvinkel poverila da je većina sestara „oskrnavljeno“ pre nego što su upucane, i da je ona želela to da otkrije ali nije mogla, kao i da je ta tajna, kaže, proganjala.

Australijska istoričarka takođe tvrdi da ima priznanja japanskih vojnika koji su se nedaleko od mesta zločina lečili od malarije. Čuli su vriske i jauke žena i rečeno im je da su se „japanski vojnici zadovoljavali nedaleko, i da će uskoro red doći i na novi vod“.

Silver je otkrila stranicu i stranicu dnevnika u kojoj dokazuje da je glavni deo onog što se medicinskim sestrama dogodio cenzurisan, jer su stranice otkinute.

Jedan iskaz bio je od strane Džin Vilijams, žene majora Harolda Vilijamsa, oko istraga koje su sprovedene u ime australijskog suda za ratne zločine. Piter Stenli, profesor vojne istorije sa Univerziteta Novi Južni Vels kaže da izjave gđe Silver ne iznenađuju.

„Čekao sam godinama da to izađe. To je povezano sa svim seksualnim zločinima japanskih vojnika koji su zabeleženi u Hong Kongu, Filipinima i Singapuru.

Pre masakra, kaže Silver, australijske medicinske sestre imale su „bezbrižan, srećan život“ u Singapuru do kraja 1941.

„Zabavljale su se i išle na večere, bile su ruže vojske. Bavile su se samo onime čime se bavite u miru, povredama na vojnim vežbama, automobilskim nesrećama, malarijom“.

Kada su Japanci napali osmog decembra 1941., samo nekoliko sati pre Perl Harbora, njihovi životi su se promenili.  Bile su zatrpane žrtvama, čak su i privatne kuće u Singapuru pretvorene u bolnice. Silver smatra da je važno reći necenzurisanu istinu koju bi Vivijan Bulvinkel želela da ispriča 1945. i 1946.

„Da nisam rekla ovu tajnu, bila bi deo kulture prikrivanja koju je podržavala i država i time štitila i zločince. Ove medicinske sestre zaslužuju da se njihova priča ispriča, to je pravda za njih“, kaže Silver.

Nedavno je primilamejlove od ljudi koji su lično poznavali medicinske sestre.

„Malo sam bila zabrinuta da će mi ljudi prigovoriti da pustim da istorija ostane istorija, ali nisam primila ni jednu takvu primedbu“, kaže ona.

Silver sada želi da Australijski ratni memorijal (AWM), koji je već uključujen priču o masakru, prilagodi svoje ture kako bi uključio i tvrdnju o navodnim seksualnim napadima.

Šef AWM-a dr. Brendan Nelson kaže za BBC: „Mi ne poričemo niti umanjujemo ove optužbe; zaista, poznato je da se silovanje i seksualni napad koriste kao oružje u ratu. Ipak, jedina preživela, Bulvinkel, preminula je pre skoro 20 godina, tako da ne znamo, niti možemo sa sigurnošću da tvrdimo šta se dogodilo. “

Silver povlači paralele s #MeToo pokretom: „Iste društvene aktivnosti su u igri – pri čemu se žene osećaju prisiljene da čekaju pre nego što mogu da iznesu svoju istinu. Kao žrtve, one se osećaju odgovornima. Mislim da bi #MeToo dao Vivijan Bulvinkel samopouzdanje da konačno progovori“, rekla je Silver.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike