Nemačka sutra dobija novog predsednika Štajnmajera

Nemačka sutra dobija novog predsednika, on se bira u parlamentu i dogovor najvećih stranaka već je postignut da to bude Frank-Valter Štajnmajer, piše Dojče vele.

DW navodi da je predsednik Savezne Republike Nemačke poglavar države, ali ne i najmoćnija ličnost u zemlji.

Današnji predsednik Nemačke ne vlada – on reprezentuje zemlju.

U državničkim posetama u inostranstvu on je „lik i glas Nemačke“, a na unutrašnjem planu on simbolizuje „jedinstvo države“, kako je to Savezni ustavni sud potvrdio 2014. godine.

Njegova funkcija i zadaci znatno su redukovani zbog iskustava iz nacističke Nemačke.

Nikada više najviši predstavnik Nemačke neće imati svu moć u svojim rukama – i to je razlika između funkcije predsednika SR Nemačke i njegovih prethodnika u Vajmarskoj Republici (1918-1933) koji su imali funkciju „zamenika cara“, da bi onda, na kraju, sva moć u državi bila prebačena na – Adolfa Hitlera.

Da bi se garantovalo jedinstvo, predsednik mora da deluje nepristrasno, a u svojim govorima da izražava stav koji se ogleda u vrednostima nemačkog ustava. Zato nemački predsednik tokom svog mandata zamrzava članstvo u partiji čiji je član.

DW navodi da je u državnim strukturama moći ugrađena i funkcija predsednika, osim u izvršnoj, sudskoj i parlamentarnoj vlasti.

Zato onaj ko je na funkciji predsednika može da, i van političke svakodnevice, daje impulse za dalji razvoj demokratije i pravne države.

To je doživeo i odlazeći predsednik Joahim Gauk. Predsednička funkcija mu je dala „zdravo samopouzdanje“ u kombinaciji sa saznanjem da ne snosi za sve političku odgovornost.

„To vam daje slobodu, da tu i tamo mirno i otvoreno nešto izjavite“, kazao je Gauk.

DW dalje navodi da bi tako savezni nemački predsednik trebalo da svojim govorima deluje na rešavanje nacionalnih i međunarodnih problema.

On daje podsticaj, a zadatak da se to sprovede ostaje spoljnoj politici, odnosno saveznoj vladi i njenim ministrima. Predsednici se mahom zalažu za ljudska prava, promovišu vladavinu prava i demokratski dijalog.

Njihove osnovne teme su, takođe: osiguravanje mira, borba protiv terorizma, evropsko jedinstvo i zaštita klime i prirodne sredine. Znak koji daje nemački predsednik mora da bude od nacionalnog značaja – i to je ono što ograničava njegovu funkciju.

DW navodi da ako Savezna Republika Nemačka sklopi obavezujući međunarodni sporazum, njega, u ime države, potpisuje predsednik.

Slično je i sa zakonima koje su usvojili Bundestag i Bundesrat. Tek potpis saveznog predsednika stavlja ih na snagu. Uz to, poglavar države proverava da li je zakon i formalno ispravno donesen.

Ali, savezni predsednik je na neki način i advokat demokratije: on mora da potvrdi da dotični zakon odgovara duhu Ustava Nemačke.

U istoriji SR Nemačke bilo je osam slučajeva kada su predsednici odbili da potpišu zakone. Zakon o novom regulisanju bezbednosti bio je, tokom leta 2006, jedan od tih zakona. Tadašnji predsednik Horst Keler odbio je da ga da potpiše i – zakon je kasnije povučen.

Funkcija nemačkog predsednika ima važnu funkciju u kriznim slučajevima. U to se ubraja i to da predsednik može da raspiše nove izbore, ukoliko se dogodi da savezni kancelar koji je tada na vlasti, izgubi podršku u parlamentu.

Predsednik predlaže parlamentu kancelara, imenuje i razrešava ministre, kao i savezne sudije, visoke državne zvaničnike i vojna lica.

DW navodi da u dužnosti nemačkog predsednika takođe spadaju i pokroviteljstva različitih manifestacija, kao i uređenje državnih akata. On prima agremane ambasadora drugih zemalja.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.