najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Nemci danas glasaju – Angela Merkel glavni favorit?

BERLIN, 24. septembra (Tanjug) – Više od 60 miliona Nemaca s pravom glasa pozvano je da danas izađe na savezne parlamentarne izbore, na kojima će se odlučivati ko će u narednom četvorogodišnjem mandatu vladati najmoćnijom evropskom državom, a sve ankete ukazuju da će demohrišćani, kancelara Angele Merkel, i ovaj put pobediti.

Bez Merkelove ili protiv njene volje u Berlinu neće moći da bude formirana nijedna vlada, kažu analitičari, ukazujući da će Nemci birati, pre svega, demohrišćane, za koje se procenjuje da mogu dobiti oko 35 do 37 odsto glasova.

U skladu sa istraživanjima javnog mnjenja i raspoloženjem građana, u Berlinu najverovatnije, neće biti političkih promena, a to bi moglo da znači da bi i u odnosu prema evropskim temama kao i evropskom putu Srbije, spoljna politika i podrška Nemačke mogla ostati nepromenjena.

Na izborima, za koje pravo glasa ima tačno 61,5 miliona Nemaca, očekuje se da bi drugoplasirana partija, sa oko 22 odsto glasova, trebalo da bude Socijaldemokratska partija (SPD) Martina Šulca, „izazivača“ Merkelove, dok bi treća po snazi u Bundestagu mogla biti desničarska „Alternativa za Nemačku“ (AfD), partija dobrostojećih muškaraca i evroskeptika koja je najviše političkih poena dobila na temi izbeglica.

Ko će s Merkelovom vladati Nemačkom, ali i Evropom, otvoreno je pitanje, a analitičari ukazuju da bi nastavak vlade „velike koalicije“ između njenih demohrišćana i socijaldemokrata Martina Šulca bio sasvim moguć i očekivan.

Ne isključuje se, međutim, ni mogućnost takozvane „Jamajka koalicije“ u bojama zastave te ostrvske zemlje.

To bi bila koalicija između demohrišćana (crni), partije Zeleni (zeleni) i liberala (žuti) koji će na čelu sa mladim Kristijanom Lindnerom, za koga se kaže da je „novi Genšer“, ponovo ući u Bundestag.

Iako mnogi analitičari ukazuju na očekivanu pobedu Merkelove i njenih demohrišćana, podseća se, takođe, i da su istraživanja varljiva i ukazuje na američki primer.

Istovremeno se kaže da, iako sve računice govore u prilog Merkelove, u Nemačkoj postoji jedan broj građana „otuđenih“ od aktuelnih i etabliranih partija.

Oni ne učestvuju u anaketama i za sada – ćute, tako da bi, možda, na štetu etabliranih partija, moglo dovesti do još bolje pozicije evroskeptički orijentisane AfD, za koju se veruje da bi mogla osvojiti devet odsto glasova, ali možda čak i 13 odsto.

Za istraživače javnog mnjenja, problematična je i još jedna grupa, takozvanih „last-minit“ birača, koji će u poslednjem trenutku odlučiti koga će birati, ukazuju analitičari.

Kada je reč o izboru kancelara, Nemci bi i kada bi direktno mogli da biraju kancelara, ponovo želeli Merkelovu, ukazuju analitičari, a ankete pokazuju da lider socijaldemokrata Šulc, ne bi ni u tom slučaju imao velike šanse za izbor.

Kada je reč o tehničkom delu izbora, Nemačka je podeljena na 299 izbornih okruga.

Među 61,5 miliona birača, na izbore je pozvano i oko šest miliona Nemaca migrantskog porekla, od kojih je 1,3 miliona turskog porekla, kao i veliki broj Rusa, Poljaka i Rumuna sa nemačkim državljanstvom.

Na izbore je pozvano i oko tri miliona mladih, koji sada glasaju po prvi put. Najveća starosna grupa birača su, međutim, oni iznad šezdeset godina i svaki treći nemački birač pripada toj kategoriji.

Iako u Nemačkoj ove godine ima oko 400.000 birača manje nego 2013. godine, izbori će biti znatno skuplji i koštaće poreske obveznike najmanje 84 miliona evra, odnosno, oko 14 miliona više, nego prošli put, pokazuuje računica.

Nemačka ima složeni izborni sistem, kakvi postoje samo u Mongoliji i na Novom Zelandu, mešavinu proporcionalnog i većinskog, u kome svaki birač ima dva glasa – prvim bira političku ličnost, za takozvane „direktne mandate“ u Bundestagu, a drugim glasom partiju.

Računica nemačkog izbornog sistema je, očito, veoma složena, kao što, ponekad, može biti i izborni rezultat, koji može usloviti duge i naporne postizborne koalicione pregovore oko formiranja nove vlade i špekulacije o tome ko na koju stranu treba, može i hoće da „pretrči“ i da li se veliki treba da dogovore.

U Nemačkoj se, prema Ustavu iz 1949. godine, napisanom uz živo sećanje na strahote Drugog svetskog rata, niko na visokoj funkciji, ni predsednik države, ni savezni kancelar (šef Savezne vlade) ne mogu birati direktnim glasanjem građana, već samo u parlamentu.

Ustav predviđa da se najduže svake četvrte godine raspisuju savezni izbori na kojima građani ove 82-milionske nacije odlučuju o svojim predstavnicima u Bundestagu, kako Nemci zovu donji dom saveznog parlamenta.

Jedan od osnovnih zadataka Bundestaga je izbor saveznog kancelara, političara koji u političkom životu Nemačke „igra“ glavnu ulogu i predstavlja centar moći i odlučivanja.

Član 63 nemačkog Ustava definiše izbor kancelara.

„Kancelar se, bez diskusije, bira u Bundestagu na predlog predsednika države“, kaže se u Ustavu, ali se ne precizira rok u kojem predsednik države, posle konsultacija s političkim strankama, mora da kaže svoju reč.

Ustav, međutim, precizira da se konstitutivna sednica Bundestaga mora održati najkasnije 30 dana po održavanju saveznih parlamentarnih izbora.

Kad je reč o tehničkoj proceduti izbora kancelara, on (ili ona) se bira tajnim glasanjem u Bundestagu.

Vreme službovanja kancelara i vlade počinje izdavanjem predsedničkog ukaza izabranom kancelaru (i njegovim ministrima), a završava se uobičajeno – posle četiri godine, izborom novog parlamenta.

I sve se, onda, zapravo, vrti u krug – ponovo počinje da sija žar predizborne kampanje u kojoj svaka strana pokušava da ubedi više od 60 miliona birača kako je baš ona ta koja će im doneti više para, bolje zdravstveno osiguranje, manje poreze….ili, čak i manje stranaca u zemlji, a zatim slede radost i tuga zbog prvih predizbornih rezultata, pa pregovori o novoj vladi u kojima je mašta majstora političke kombinatorike neograničena, pa zahvalnost, cestitke i, na kraju odlazak u istoriju.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike