U trendu

Venecuela na ivici rata — američki fantomi režiraju državni udar

Oni koji su izveli nasilni napad na državu definitivno žele da Maduro krene u obračun sa demonstrantima i opozicijom. To bi bio dobar izgovor za nasilno rušenje vlasti u Venecueli, nakon čega bi usledile invazija SAD i okupacija.

Samo što je predsednik Venecuele Nikolas Maduro u utorak ponovio da postoje pokušaji državnog udara, koje podržavaju SAD, posle nekoliko sati stigao je odgovor u vidu helikopterskog napada granatama na zgradu Vrhovnog suda, uz poruku — „350. Sloboda“.

Posada u otetom policijskom helikopteru je posle napada razvukla transparent upravo sa tim natpisom koji ukazuje na 350. član Ustava koji govori o mogućnosti da građani ne priznaju vlast u slučaju kršenja demokratskih vrednosti i principa, kao i ljudskih prava.

U napadu niko nije povređen, a jedna od dve ispaljene granate, na sreću, nije eksplodirala.

Nema sumnje da je napad na zgradu Vrhovnog suda nosio simboliku jer je upravo taj sud početkom godine ukinuo odluku Parlamenta o Madurovoj smeni, uz obrazloženje da Ustav poslanicima ne daje takva ovlašćenja.

Šta je poručeno činjenicom da je napad bio oružan i izveden otetim policijskim helikopterom? Da li je to prelazak na drugačiji vid borbe u odnosu na dosadašnje proteste i da li Madurov odgovor da je „aktivirao celokupne oružane snage da brane mir“ znači da je Venecuela na ivici građanskog rata?

Poznavalac prilika u Latinskoj Americi, diplomata Trivo Inđić za Sputnjik kaže da poziv na građanski rat traje praktično od 2013. godine i smrti Uga Čaveza koji je stvorio taj bolivarski ili socijalistički režim, a nastavio ga sadašnji predsednik Maduro. Od tada, napominje on, traju i stalni pokušaji SAD da sruše režim u Venecueli koji ne ulazi u sferu njihovih interesa.

Podsećajući da je Venecuela najveći svetski proizvođač nafte, od koje ima i najveći prohod, Inđić ukazuje da je pad cena nafte 2014. godine iskorišćen za rušenje Madura pomoću visoke inflacije koja je zahvatila zemlju. Preko stranih kompanija u zemlji i privatnih preduzeća, uz direktno američko mešanje, organizovana je jaka opozicija Maduru, objašnjava naš diplomata.

On, međutim, ističe da američko „objašnjenje“ da je reč o autokratskom režimu, koji treba da ode, ne pije vodu.

„Venecuela se ne može danas nazvati diktatorskom zemljom, jer ima redovne parlamentarne izbore, i čak u svom Parlamentu ima Madurovu partiju kao manjinu“, podseća Inđić.

Napominje i da je Maduro izabran opštim pravom glasa, zbog čega postoji jedna vrsta dvojstva — Madurova socijalistička vlast i njemu jaka opoziciju u Parlamentu koja svim sredstvima pokušava da ga sruši.

Na pitanje koliko Maduro može da izdrži stalne proteste, u kojima je samo u poslednja tri meseca u sukobima živote izgubilo 76 ljudi, pritiske spolja i tešku ekonomsku situaciju, poznati diplomata podseća da bi predsednički izbori, koji se održavaju na svakih šest godina, trebalo da budu 2019. godine.

„Ja ne verujem da će njegova vlast tako lako pasti“, kaže Inđić, uprkos tome što smatra da Madura čeka dosta teških iskušenja i što je nova američka politika postala daleko oštrija.

„Ti pritisci se pojačavaju naročito od kada je na vlasti američki predsednik Donald Tramp i nije slučajno što Maduro stalno govori da je Tramp jedan od ljudi koji stoje iza ovih intervencija, uključujući i ovu najnoviju“, navodi on.

Karakteristično je, napominje Inđić, da je Si-En-En odmah po bombardovanju preneo samo izjavu Oskara Alberta Peresa, čoveka koji je vozio taj helikopter i koji navodno predstavlja neku koaliciju vojske, policije i civila.

„To su te fantomske nevladine organizacije koje SAD organizuju u svakoj zemlji i koje direktno služe za rušenje ustavnog poretka“, zaključuje on.

Na pitanje šta bi mogli da budu naredni potezi, on smatra da je uprkos teškoj situaciji u zemlji većina stanovništva i dalje uz Madura.

„I danas imate stalne demonstracije, odnosno marševe građana u odbranu Madura. Najveći deo stanovništva i dalje podržava taj takozvani bolivarski režim koji je u suštini uspeo u velikoj meri da podigne standard građana i da smanji siromaštvo od kojeg je Venecuela vrlo izrazito patila poslednjih 50 godina. Ono je pre svega smanjeno tokom Čavezovog mandata, a Maduro pokušava da nastavi tu politiku“, ukazuje Inđić za Sputnjik.

I Aleksandar Harlamenko sa Instituta za Latinsku ameriku Ruske Akademije nauka napominje da treba imati u vidu da 50 odsto stanovništva i dalje podržava bolivarski pokret. Stoga, dominikanski scenario se neće ponoviti, kaže on za Sputnjik.

Napad na zgradu Vrhovnog suda Harlamenko ne vidi kao poziv na akciju i masovnu pobunu, već pre svega kao teroristički napad i provokaciju.

„Oni koji su to uradili definitivno žele da Maduro krene u obračun sa demonstrantima i opozicijom. To bi bio dobar izgovor za nasilno rušenje vlasti u Venecueli“, ističe ruski stručnjak.

On ne isključuje da je njihov cilj da izazovu još veće podele u društvu, da stvore konfrontaciju nalik onoj kakva je bila u Dominikanskoj republici 1965. godine, nakon čega su usledile invazija SAD i okupacija.

„Veoma verovatno da venecuelanska opozicija, čiji se pripadnici sve češće ponašaju ne kao parlamentarci, već kao pučisti, računa upravo na takav scenario“, ocenio je Harlamenko za Sputnjik.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. goran manic

    Dakle, jedno vreme se činilo da USA gube Južnu Ameriku, ali -evo!, Ujka Sem-Kruger se vraća. U tom smislu, Kuba je velika misterija!

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike