Živ zakopan
Žanr: triler, drama, misterija
Trajanje: 95 min.
Premisa: Njegova sudbina je zapečaćena!
| Glavne uloge: | Rajan Rejnolds (Ryan Reynolds), Robert Paterson (Robert Paterson), Samanta Matis (Samantha Mathis) |
| Scenario: | Kris Sparling (Chris Sparling) |
| Režija: | Rodrigo Kortes (Rodrigo Cortes) |
SINOPSIS
Otvori oči. Nalaziš se u zatvorenom prostoru ispod 1.100 kilograma iračkog tla. Za 90 minuta ostaćeš bez kiseonika. Tvoja jedina veza sa spoljnim svetom je tajanstveni mobilni telefon s ograničenim signalom i baterijom, a svake sekunde sve si bliže smrti. Vozač kamiona i porodični čovek Pol Konroj budi se živ zakopan u starom, drvenom sanduku. Ne zna ko je mogao da ga stavi tamo i zašto, a njegova jedina prilika za beg iz te noćne more je mobilni telefon. Loš signal, gotovo prazna baterija i manjak kiseonika njegovi su najveći neprijatelji u trci s vremenom – Pol za spasavanje ima samo 90 minuta.
O FILMU
Postoje velike priče i male priče. Veličina priče ne zavisi od veličine pejaža, broja likova ili tzv. produkcijskih vrednosti. Je li "Starac i more" velika priča? Da li bi bila veća da joj je Hemingvej dodao deset ili dvanaest ribara i još nekoliko sabljarki? Veličina priče ne može se meriti u kvadratnim metrima i centimetrima, nego zavisi isključivo od jedne stvari – od same priče, od toga je li zanimljiva, pobuđuje li i održava li budnom pažnju gledalaca i podstiče li nas na to da želimo da znamo što će se sledeće dogoditi ili, bolje rečeno – da to moramo da znamo. Jesam li zaintrigiran, jesam li fasciniran, leti li vreme, a da toga uopšte nisam svestan? Jesam li toliko obuzet pričom da moram da se uštinem kako bih se podsetio da se to zapravo ne događa meni? Ako priča stvori takav učinak, onda imamo veliku priču, odličnu priču. Ukoliko nas ne očara, onda nije ni važno ima li legiju orka, međuzvezdanu flotu i čitavu Crvenu armiju koje se bore za kontrolu nad planetom Zemljom. Učinak će biti razočaravajući, a priča mala.
Zahvaljujući sjajnom scenariju Krisa Sparlinga, "Živ zakopan" je veliki film. Radi se o trci s vremenom koja nam obuzima pažnju i tokom sat i po održava našu zainteresovanost bez pribegavanja dodatnim elementima.
Film je bio veliki tehnički izazov, a čitav proces zasnivao se na Hičkoku. Hič nam je pokazao kako se čitav film snima na jednom brodu nasred morske pučine ("Čamac za spasavanje") ili u jednom jedinom kadru u stvarnom vremenu ("Uže"). Kad su zupčanici dramske mašine podmazani i spremni za rad, sledeći korak je videti film u glavi i napraviti listu kadrova koji zajedno obuzimaju gledaoca i održavaju njegovu pažnju bez ikakvih zastoja ili smetnji. Način pripovedanja treba da varira dok se priča odmotava, s različitim ritmovima i čitavim nizom izražajnih sredstava koja se koriste kako bi materijal ostao svež, a oči gledaoca zadržale se na ekranu. Naše zlatno pravilo bilo je sledeće: "Nema izlaženja na površinu".
Scenario je sam po sebi bio odličan dokaz da bismo tokom čitave priče mogli ostati pod zemljom, a da ne izgubimo pažnju gledalaca i uverljivo pokazuje da bi zapravo trebalo da ostanemo pod zemljom. Naracija koja bi prerano omogućila dotok kiseonika iz spoljnog sveta bila bi neoprostiva izdaja straha našeg lika (koji gledalac s njim deli). Da smo izašli na svetlo dana, prikazujući možda samo telefon u hodniku neke kuće okupane jutarnjim suncem ili fokusirajući se na zbunjeni izraz lica telefonske operatorke koja žvaće žvakaću gumu dok pokušava da se pozabavi ovim vrlo neobičnim pozivom, uspeli bismo samo da umanjimo veliki film i učinimo ga jeftinim. Na kraju bismo dobili više kvadratnih metara i centimetara i puno manji odnos kvaliteta, a odličnu priču punu neizvesnosti pretvorili bismo u loš televizijski film.
Publika mora da dobije priliku da se poveže s usamljenim očajem čoveka koji nema drugog izbora nego da veruje u nešto sasvim apstraktno, u ljude koji su napolju i koji mogu da budu dobri ili zli, debeli ili mršavi, ono što kažu da jesu, ali ipak to nisu – u glasove koji nisu ništa osim elektronskih impulsa, koje iz daljine odašilje hladni, nepoznati satelit. Jedina stvarnost koju naš lik definitivno poznaje je čista teskoba njegovog smanjenog, pravougaonog sveta, preteća tama koja ga okružuje i ova veza s nepoznatim spoljnim svetom, jarkocrveni nokat od koga očajnički zavisi.
U poređenju s time, sve ostalo bilo je prilično jasno. Trebalo je samo što brže zaboraviti sanduk, lokaciju tretirati kao svaku drugu, ne dopustiti da se osećamo ograničeni prostorom. Trebalo je nastaviti s kretanjem, ne dopustiti da film zastane, svaki pokret učiniti poduhvatom, svaku promenu položaja još jednom iluzijom, svaku odluku pustulovinom. Nismo smeli da se ograničimo lekcijama iz fizike. Pol Konroj je u svojim smrtnim mukama morao da pređe milje. Posegnuli smo za vizuelnim trikovima koji su nam omogućili da to učinimo ne prema redosledu A, B, C, nego u skladu s potrebama priče jer se film neprestano trudi da bude svež, da ne padne u zamku ponavljanja, da uvek napreduje u vizuelnom pogledu sledeći najneumoljiviju narativnu logiku.
Je li direktno snimanje ručnom kamerom postavljenom na kolica zaista bilo potrebno? Samo je trebalo pronaći pravi način za takvo snimanje. Sedam različitih kovčega dizajnirano je za naše različite potrebe. Film pokušava da preuzme neke Skorsezeove najrazigranije tehnike i logiku Spilbergovih filmova iz sedamdesetih: nema zelenih ekrana niti bilo čega osim čistog zadovoljstva snimanja. Sve što vidite zaista se dogodilo, od snimka kada kamera kruži oko lika na neshvatljiv način do onih kada se odozgo spušta postavljena na teleskopski kran (Tehnocrane). Najvažnije je bilo uvući gledaoca u zbunjeni i izmučeni um Pola Konroja, omogućiti mu da oseti njegov znoj, nepodnošljivu vrućinu, manjak kiseonika, pesak koji dere i nagriza njegovu kožu, grubo, raspadajuće drvo, tupe, zarđale, opasne eksere.
O REŽISERU
Rodrigo Kortes (reditelj)
U uzrastu od 16 godina režirao je svoj prvi kratki film, a 1998. režirao je "Yul", kratki film koji je osvojio više od dvadeset nagrada. Lažni dokumentarac "15 days" snimio je 2001, a taj film osvojio je više od 57 nagrada na raznim filmskim festivalima. Godine 2007. režirao je "The Contestant", svoj prvi dugometražni film, koji mu je doneo velike pohvale kritike i brojne nagrade.
O GLUMCIMA
Rajan Rejnolds (Pol Konroj)
Gledali smo ga u filmovima "Paperman" i "Green lantern", a nedavno je glumio u hitovima "Veridba" sa Sandrom Bulok i "Adventureland" s Kristen Stjuart. S Hjuom Džekmenom, Livom Šrajberom, Dominikom Monahanom i Tejlorom Kičom glumio je u velikom hitu "Iks-men početak: Volverin", a 2008. godine je s Džulijom Roberts, Keri-En Mos i Emili Votson zaigrao u filmu "Fireflies in the Garden".
Od ostalih filmova u kojima je glumio izdvajamo: "Definitely, Maybe" s Rejčel Vajz, Elizabet Benks i Kevinom Klajinom, "Chaos Theory" s Emili Mortimer, "The Nines" reditelja Džona Augusta, "Smokin’ Aces" s Rejom Liotom, Endijem Garsijom, Benom Aflekom i Džejsonom Bejtmenom, "The Amityville Horror", "Van Wilder", "Just Friends" i "Blade: Trinity" s Džesikom Bil i Veslijem Snajpsom.
Oficijelni sajt
Premijera: FEST 2011
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.