Kada su se producenti Skot Rudin i Donald de Lajn, reditelj Frenk Oz i scenarista Pol Radnik sastali da bi napravili rimejk filma „Žene iz Stepforda“, trilera iz 1975. godine zasnovanog na knjizi Ajre Levina, prepoznali su potencijal za, kako kaže scenarista filma Pol Radnik, „pravu modernu američku komediju“. Iako se i knjiga i prva verzija filma smatraju odgovorom na prvi talas feminizma u Americi tokom sedamdesetih, društvene promene koje su se odigrale u poslednjih 30 godina omogućile su neke nove preokrete u priči.
Radnik, koji je pisao scenario za uspešnu komediju „In & Out“ iz 1997. godine, kaže da kroz jedinstvenu komičnu perspektivu ovog filma na površinu izlaze teme potrošačkog društva i pohlepe. On je dodatno modernizovao priču iz sedamdesetih uvođenjem gej para – Rodžera (Rodžer Bart) i Džerija (Dejvid Maršal Grant), što samo po sebi nije posebno, ali on dodaje da je tu novo kako se ni oni ne uklapaju u društvo Stepforda, a ipak se trude da postignu savršenstvo kao i svi ostali.
U ovom filmu debituje Fejt Hil, dobitnica nominacija za nagradu Gremi. Hilova igra Saru Sanderson, bivšu direktorku avio-kompanije, koju muž pretvara u uzornu stepfordsku suprugu. Kao komično predstavljanje američkog sna iz predgrađa koje kombinuje satiru i triler, film „Žene iz Stepforda“ bavi se svačim po malo – od „rata“ polova preko predrasuda do potrebe za indvidualnošću, i postavlja pitanje: zašto je u Stepfordu opasno isticati se kada živimo u svetu u kom su uspešni pojedinci slavni?
Iako u državi Konektikat ne postoji grad Stepford, postoje indikacije da je pisac romana, Ajra Levin, bio inspirisan gradićima okruga Ferfild, prelepim predgrađima sa ogromnim kućama i besprekornim travnjacima. Scenograf De Govija je tačno shvatio šta autori traže – bogato njujorško predgrađe gde ljudi dolaze da se opuste i uživaju u plodovima svog rada, bio on pošten ili ne.
Pol Radnik poredi Stepford sa stilom života čiji su nezaobilazni deo Marta Stjuart i Ralf Loren. Dizajnirajući kostime za scenu u filmu koja definiše dekadenciju i duh Stepforda, En Rot obukla je Nikol Kidman u svilenu haljinu koja njenom liku, Džoani, istovremeno daje izgled Barbike i Pepeljuge.
Muzej Lokvud-Metjuz u Norvoku u Konektikatu postao je središte svih aktivnosti stepfordskih žena. Taj muzej, u kom se u originalnom filmu iz 1975. nalazila Organizacija muškaraca Stepforda, jeste jedina lokacija koja se ponavlja u rimejku. Zgrada koju je šezdesetih godina 19. veka sagradio finansijer Legrand Lokvud ima 62 sobe i jedna je od najlepših kuća iz tog doba koja je opstala, a bila je jedna od najveličanstvenijih građevina u državi u 19. veku. Pričalo se da je gradnja koštala milion i po dolara, ali je kuća prodata za samo 90.000 kada je Lokvud umro tri godine po useljenju. Grad Norvok kupio je kuću 1941, a za nacionalni istorijski spomenik proglašena je 1971. Da bi upotrebili muzej za film, producenti su se složili s tim da detaljno renoviraju zgradu staru 140 godina.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com