Evo šta bi se dogodilo da nuklearna bomba padne na vaš grad (video)

Nuklearno naoružanje jedno je od najrazornijih sila koje čovečanstvo poseduje i ima ogroman potencijal za uništenje, ali sigurno zvuči prilično apstraktno.

Šta bi se dogodilo da nuklearna bomba padne u vaš grad? Umrli biste isti čas. Ipak, recimo da ste bili odsutni za vreme katastrofe, evo šta bi vas dočekalo na povratku. Esquire prenosi podatke o najdirektnijoj šteti kojoj bi ljudi bili izloženi u slučaju da eksplodira bomba snage jedne megatone.

Ako bi bomba pala tokom vedre noći, ljudi u krugu od 85 kilometara bi oslepeli od bljeska. Ljudi u krugu od 11 kilometara bi dobili opekotine prvog stepena, a oni u krugu osam kilometara opekotine trećeg stepena.

Ako to izbegnete, Kodi Kasidej i Pol Doerti su istražili šta bi se dogodilo u slučaju nuklearne katastrofe i opisali posledice u svojoj knjizi „And Then You’re Dead: A scientific exploration of the world’s most interesting ways to die“.

Prvi sledeći problem sa kojim biste se sreli je radijacija. Šta se događa, opisali su na primeru atoma stroncijuma 90.

„Lagan je i ne treba mnogo eksplozija da bi dospeo u hranu. Kada ga pojedete, reaguje slično kalcijumu koji vaše telo apsorbira u kosti. Kada vam jednom dospe u kosti, njegov radioaktivni raspad razara DNA u stanicama i može da prouzrokuje rak kostiju i leukemiju“, pišu oni.

Ne brinite, to je opcija samo u slučaju da preživite dim, pepeo i čađ koji će nastati nakon eksplozije. A tu je i prašina. Oblak prašine koji ostaje nakon eksplozije nikad ne nestaje.

„Nakon što nuklearna bomba eksplodira, ne samo da će direktno distribuisati velike količine ugljenika u gornje slojeve atmosfere, nego će prouzrokovati i ogromne šumske požare, kao i požare u urbanim sredinama koje će opet doneti veliku količinu dima.

Simulacije pokazuju da bi detonacija stotinu takvih bombi bila dovoljna da blokira sunčevu svetlost i tako prouzrokuje snižavanje temperature za nekoliko stepeni. Takav pad temperature na globalnom nivou bi ozbiljno ugrozilo svetske zalihe hrane. Već malo mraza ubija pirinač, a pad u proizvodnji pirinča bi prouzrokovao smrt dve milijarde ljudi“, objasnili su autori.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.