Oporavak kod kuće posle kovida: Šta je znak za uzbunu

Pacijenti oboleli od kovida koji su otpušteni iz bolnice nisu izlečeni i ostaje im da narednih 14 dana primenjuju terapiju od kuće, a potpuni oporavak može da traje mesecima. U periodu oporavka, uobičajeni simptomi su malaksalost, slabost, pa i vrtoglavica, ali višednevna povišena temperatura i neuobičajeni zamor znak su za uzbunu i javljanje lekaru.

U toku hospitalizacije medicinsko osoblje svakodnevno vodi računa o stanju kovid pacijenata. Tako se u određenim intervalima proverava laboratorija, radi rentgenografija, a pošto se određeni parametri kao što je CRP  (protein u krvi čoveka koji reaguje rastom u slučaju prisutnog akutnog upalnog procesa u organizmu) i D dimer (produkt razlaganja fibrina koji ukazuje na aktuelnu aktivaciju procesa zgrušavanja krvi) dovedu pod granice referentnih vrednosti, a snimak pluća pokaže regresiju upale, oboleli od kovida 19 se otpuštaju na kućno lečenje.

Koji simptomi su normalni, a koji znak za uzbunu
Međutim, s obzirom na to da je period oporavka od ove bolesti duži od ostalih poznatih respiratornih infekcija, po otpustu iz bolnice i terapije koja je primenjena i dalje se mogu javljati različiti simptomi. Na pitanje koji su uobičajeni nakon lečenja, a koji su razlog za uzbunu, infektolog i član niškog Kriznog štaba dr Žarko Ranković kaže da sve zavisi od toga da li je neko hronični bolesnik ili ne:

„Hronični bolesnik će konsultovati izabranog lekara koji ga najbolje poznaje i po potrebi uputiti kod specijaliste određene grane.  Uobičajeni simptomi nakon izlaska iz bolnice su, slabost, malaksalost, bolovi u mišićima, eventualno zamaranje. Ali, ako to traje, ukoliko je izraženije, pogotovo zamor, onda bi trebalo konsultovati i kardiologa“.
On dodaje da ako se nastavljaju suv nadražajni kašalj, povišena temperatura, ponovo se treba javiti lekaru.

„Karakteristika kovid virusne infekcije je da je to sistemska bolest koja ne napada samo pluća, nego može da napadne i kardiovaskularni sistem, da dovede do oštećenja bubrega, centralni nervni sistem, i u skladu sa tim se treba i ponašati. Ne preporučuje se fizička aktivnost nego mirovanje i umereno kretanje. Znači, lagana šetnja u nekom parkiću, ali da to ne bude preterano fizičko opterećenje, nikako fitnes i teretane, to apsolutno ne dolazi u obzir“, naglašava Ranković.

Ponoviti laboratoriju samo uz izražene simptome
Naš sagovornik ističe da ukoliko pacijent ima dugotrajne i izražene tegobe kao što je temperatura koja traje više od tri dana, neophodno je da se ponovi laboratorija pre isteka četrnaestodnevne terapije, dok u slučajevima blage malaksalosti to nije potrebno.

„Ako neko ima skraćen dah i zamara se, to su simptomi koji trebaju da ga upozore da se ponovo javi lekaru, i trebalo bi možda ponovo uraditi rentgengrafiju pluća, eventualno i CT pluća, ponoviti laboratoriju, uraditi krvnu sliku, CRP. To je sve ono o čemu treba voditi računa. Ti pacijenti u većini slučajeva dobijaju i takozvanu antokoagulantnu terapiju. Sa njom moraju da nastave i to je potrebno da se prati od strane izabranog lekara ili od lekara u kovid ambulanti“, ističe infektolog.
Sa njim se slaže i infektolog dr Darko Nožić koji kaže da nova pojava temperature, zatim zamaranje koje je neuobičajeno jako, pritisak u grudima, kratak dah, sve to mogu da budu posledice oštećenja srca ili pluća, i onda se treba javiti pulmologu ili kardiologu.

Nakon terapije koju pacijenti primene od kuće, prema rečima Rankovića, normalna je malaksalost, glavobolja, vrtoglavica prilikom ustajanja, a to objašnjava činjenicom da su ti ljudi dugo bili neaktivni i da se nisu kretali.

„Ukoliko se to duži vremenski period održava, recimo sedam dana, deset dana, pacijent će konsultovati izabranog lekara“, navodi Ranković.

Povišen CRP i nakon terapije, kao i niži leukociti, prema njegovim rečima normalna su pojava kod obolevanja virusom kovid 19, i nema razloga za zabrinutost.

Od kuće se vrši „skidanje“ sa kortikosteroida
Prema rečima infektologa Darka Nožića otpusne liste su dosta shematizovane pa su ljudi koji izađu iz bolnice u nezavidnoj situaciji pošto imaju manjak informacija.

„Kortikosteroidi se daju u bolnici, kad je progresija bolesti, kako bi smanjili progresiju i upalni proces, naročito upalni proces na plućima. Oni nastavljaju da se daju i kod kuće, ali ne više zbog neke aktuelne opasnosti, već oni u principu ne smeju naglo da se prekidaju, pa se onda prekidaju po šemi. To sad što ljudi nastave od kuće lečenje kortikosteroidima, to nije lečenje, nego da postepeno da kažem „skidanje“ sa kortikosteroida, to obično traje oko mesec dana“, ukazuje Nožić za Sputnjik.
Terapija kortikosteroidima može podići nivo šećera u krvi, kao i krvni pritisak. Stoga, prema rečima našeg sagovornika, po izlasku iz bolnice treba češće meriti šećer i pritisak, i reagovati u skladu sa njihovim vrednostima.

Trajanje oporavka individualno
Žarko Ranković dodaje da dijabetičarima koji ranije nisu imali potrebu za insulinom isti ne može biti prepisan od strane lekara opšte prakse, već je za to nadležan endokrinolog. Ukoliko se po izlasku iz bolnice kod ovakvih pacijenata usled dalje terapije koju primaju od kuće i dalje nastavi trend visokog nivoa šećera u krvi, tada se prema njegovim rečima treba javiti upravo endokrinologu.

Nožić zaključuje da je oporavak od upale pluća individualan i da zavisi od stepena oštećenja:

„Ako su teške upale pluća i dugo traju, onda nastane fibroza, odnosno vezivno tkivo na plućima, i to je doživotno, taj ožiljak ne može da se skine i smanjuje funkcionalnost. Najveći broj ljudi se oporavi. Ono što ljudi greše, jer se često savetuje snimanje pluća recimo odmah po otpustu desetak dana. Te rentgenske i skenerske promene na plućima čak i kad je čovek dobro traju po mesec dana. Tako da ne treba pre mesec dana, čak i šest nedelja raditi kontrolni rentgen pluća, jer je potrebno vrlo dugo vreme da se rentgenološka slika popravi. Tako ako se ljudi slikaju pa vide senke, onda lekari daju dodatne antibiotike, što nije potrebno ako je miran CRP“.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.