Tri faktora odlučuju da li će neko da oboli od kovida

Istraživanja u okviru Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ i istraživanja koja se rade na međunarodnom nivou jasno pokazuju da postoji genetska predispozicija za obolevanje od kovida 19.

Da bi došlo do povećanog rizika od obolevanja od te bolesti znači da postoje promene na većem broju gena koje su obično smeštene na različitim hromozomima, rekla je za RTS Snežana Pajović, direktorka Instituta.

Pajovićeva objašnjava da promene koje nastaju na genima, iz različitih razloga, povećavaju rizik za nastajanje oboljenja kovid 19. To su multifaktorska oboljenja u koja spadaju i kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, neurodegenerativna oboljenja.

Preko 100 oboljenja, dodaje, koja su učestala u okviru populacije, jesu upravo multifaktorska oboljenja.

„Verovatnoća oboljevanja od kovida 19 zavisi od tri faktora. Od naše genetske predispozicije, okolnosti pod kojima živimo i od načina na koji živimo“, ističe direktorka Instituta „Vinča“.

Prema njenim rečima, okolnosti podrazumevaju faktore sredine i sredina i te kako utiče da li će se ispoljiti takozvani loši geni, koje svako od nas ima u okviru genoma.

Spoljašnji faktori sredine isto mogu da utiču na ispoljavanje loših gena ili na njihovo suprimiranje.

Treći faktor je kakav život vodimo, a to znači kako se hranimo, koje bioaktivne komponente ta hrana sadrži pre svega antioksidanse, koliko dugo spavamo, kakva je naša fizička aktivnost.

Najnovija istraživanja pokazuju da se upotreba 500 miligrama vitamina C, 1.000 do 4.000 IJ vitamina D ukazala kao izuzetna preventiva.

„Kvalitet života je taj koji može da utiče da li povećavamo ili smanjujemo sopstveni rizik za obolevanje od kovida 19“, poručuje dr Pajović.

Dodaje da su istraživanja pokazala, pogotovo u Italiji i Španiji, da ljudi koji imaju A krvnu grupu mnogo češće obolevaju u odnosu na one koji imaju 0 krvnu grupu.

„To se objašnjava na taj način što antigeni, koji se nalaze u membrani eritrocita, su proteini koji su takođe kodirani genima“, objašnjava Snežana Pajović.

Dodaje da opet dolazimo do genetskog nivoa jer su naše krvne grupe genetski determinisane.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.