Laži koje seks pretvaraju u – PRESTUP

Muškarac osporava presudu za silovanje žene koja je voljno spavala s njim, nakon što je lažno tvrdio da se podvrgnuo vazektomiji.

Ali kako neko može da bude kriv za silovanje ako je njegov partner dobrovoljno pristao na seks i kakve su implikacije jednog takvog slučaja?

„Imam nešto da ti priznam. Još uvek sam plodan. Izvini“.

Seli – nije njeno pravo ime – se uzrujala dok je čitala tekstualnu poruku od Džejsona Lorensa, čoveka kog je upoznala preko sajta za upoznavanje.

„Jesi li ozbiljan?“, odgovorila mu je. „Gade jedan pokvareni. Zašto bi mi uradio tako nešto?“

Lorens je Seli pre seksa rekao da je „cviknut“ tamo dole i ona je dobrovoljno pristala na odnos bez kondoma, ali nikada to ne bi uradila da je znala da je Lorens plodan. Ona takođe nije znala da je on serijski silovatelj.

Seli je tada imala 42 godine, bila je majka i nije želela još jedno dete. Uzela je pilulu za jutro posle, ali je ipak zatrudnela, a potom prošla kroz agoniju abortusa.

Lorens je osuđen da je silovao Seli dvaput – zato što su odnos imali dva puta – u slučaju koji nema poznati presedan u Velikoj Britaniji.

„Paragraf 74 Zakona o seksualnim prestupima iz 2003. godine u Velikoj Britaniji kaže da je osoba dala dobrovoljni pristanak na seks ukoliko on ili ona vlastitim izborom pristane na njega i poseduje slobodu i mogućnost da načini taj izbor“, kaže Sju Metjuz, viša tužiteljka koja je pokrenula slučaj.

„Lažući o vazektomiji, on je lišio tu konkretnu žrtvu mogućnosti da donese odluku znajući to.“

„Ukoliko ove presude budu potvrđene posle žalbe, brinemo se da će pripadnici javnosti, i muškog i ženskog pola, koji se pred zakonom nikad nisu smatrali kriminalcima, doći u opasnost da budu optuženi za ozbiljne seksualne prestupe“, kaže Lorensov advokat Šon Drajkot.

Daleko od toga da je Lorens usamljen u obmanjivanju seksualnog partnera kako bi došao do seksa. Mogu li, dakle, drugi koji to rade sada takođe da očekuju optužnicu?

Može li skidanje kondoma da se računa kao silovanje?

Glavni razlog zbog kog muškarci izbegavaju upotrebu kondoma je to što bez njega više uživaju

Keli Dejvis, vanredna profesorka sa Državnog univerziteta Arizone, anketirala je muškarce i žene uzrasta između 21 i 30 godina o „otporu prema korišćenju kondoma“, što će reći taktikama primenjivanim da se izbegne upotreba kondoma kad drugi partner to izričito zahteva. Od 313 muškaraca koji su učestvovali u anketi, 23,4 odsto priznalo je da se služilo „obmanom“ najmanje jednom od svoje 14. godine.

Najčešća taktika je laganje o nameri da se penis izvuče pred samu ejakulaciju, ali da to zapravo ne namerava da uradi (19,9 odsto). Sledi laž o tome da je testiran na polno prenosive bolesti i da nije zaražen (9,6 odsto).

Doktorka Dejvis i njene kolege istraživači uradili su i fokus grupe sa mladim muškarcima.

„Tačka kod koje su ovi muškarci povlačili crtu bilo je sve što uključuje upotrebu fizičke sile“, rekla je ona. „Sve do te crte sve je bilo samo deo igre, zato što su to tako videli neki mladi muškarci u ovoj grupi.“

Od 530 anketiranih žena, 6,6 odsto priznalo je da se služilo obmanom najmanje jednom od svoje 14. godine, a najčešća taktika bila je pretvaranje da uzima antibebi pilule.

Nepoznata, a opasna venerična bolest

Doktorka Dejvis i njene kolege su takođe istražili praksu po imenu „stealthing„, što znači pristanak na upotrebu kondoma, a potom njegovo uklanjanje kradomice pre ili tokom seksa.

Ponovo su anketirani muškarci uzrasta između 21 i 30 godina. Skoro 10 odsto od 626 ispitanika priznalo je da je primenilo kradomice uklanjanje kondoma najmanje jednom od svoje 14. godine.

„Bila sam šokirana da je skoro 10 odsto ispitanika prijavilo da je to radilo i u proseku do tri puta“, rekla je doktorka Dejvis. „Dakle, ne rade to samo jednom – u redu, neki jesu – ali mnogi to rade više puta. To je baš uznemirujuće.“

Dvanaest odsto anketiranih žena prijavilo je da je znalo da im se desio stealthing, mada neke možda nikad nisu shvatile da im se to desilo. Mnogi ljudi stealthing ne smatraju silovanjem, ali Sandra Pol, advokatkinja specijalizovana za slučajeve seksualnih prestupa, smatra da prema britanskom zakonu jeste.

O tom pitanju odlučivale su sudije u sklopu slučaja izručivanja osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, a prema njihovoj odluci seks bez kondoma smatrao bi se seksualnim prestupom u Velikoj Britaniji ukoliko je drugi partner pristao na seks samo pod uslovom da se koristi kondom.

Šta ako se muškarac ne izvuče?

Kejti Rasel, nacionalna portparolka Centra za krize silovanja, smatra da laganje o nameri da se izvuče pre ejakulacije spada pod pravnu definiciju silovanja.

„To je primer nekoga ko je pristao na seks uz određene uslove, a druga strana se nije držala dogovorenih uslova“, rekla je ona.

Pol kaže da je o takvom slučaju već odlučivao britanski sud, a radilo se o mužu i ženi . „Ona nije želela da ima više dece i pristala je na seks pod uslovom da se on izvuče pre ejakulacije“, rekla je Pol. „On je naizgled pristao na to, ali pronađeno je dovoljno dokaza da nije imao nameru da to učini.“

Kraljevska tužilačka služba odlučila je da ne otpuži muža za silovanje, pa je žena tražila sudsku reviziju odluke.

„Administrativni sud je jasno stavio do znanja da po njihovom mišljenju postoje valjani razlozi da Kraljesvka tužilačka služba ponovo razmisli o podizanju optužnice; ono što se desilo moglo bi da zahteva optužnicu zato što je njen pristanak negiran time što nikad nije imao nameru da se izvuče“, rekla je Pol.

„Predmet je vraćen Kraljevskoj tužilačkoj službi da uradi reviziju odluke na osnovu onoga što je sud izrekao.“

BBC je pitao Kraljevsku tužilačku službu da li je protiv muža ikad podignuta optužnica, ali ona nije mogla da nam pruži tu informaciju.

Može li laganje o polno prenosivoj bolesti da se računa kao silovanje?

U jednom istraživanju 9,6 odsto muškaraca slagalo je da je testirano
Pol misli da je laganje o podvrgavanju testu na polno prenosive bolesti više siva zona.

„Teško je“, rekla je ona. „Mislim da, kad bismo postepeno počeli da pravimo dečje korake od odluke koja je doneta o Lorensu, kao što moramo da uradimo u odsustvo pravog zakona, onda potencijalno da.“

Već je podignuto nekoliko optužnica protiv muškaraca koji su zarazili partnere virusom HIV-a, Deril Rou, Antonio Rejes-Minana i Aron Satklif kao tri najskorija primera. Međutim, oni su optuženi za nanošenje teških telesnih povreda, umesto za seksualne prestupe.

Šta ako žena laže da uzima pilulu?

Lorensov advokat Dejvid Emanuel uporedio je laž njegovog klijenta o vazektomiji sa laži žene o tome da uzima kontraceptivne pilule. On je tvrdio da ako Lorens bude osuđen za silovanje zbog laganja o tome da je neplodan, onda bi žena mogla da bude osuđena za seksualni prestup za sličan čin obmane.

Prema aktuelnom zakonu u Engleskoj i Velsu, žena ne može biti krivično gonjena za silovanje muškarca zato što je silovanje definisano Zakonom o seksualnim prestupima iz 2003. godine kao prestup penetracije počinjene penisom.

Zakonodavstvo u Škotskoj i Severnoj Irskoj takođe definiše silovanje kao počinjeno penisom.

Rasel ima problem sa poređenjem vazektomije sa kontraceptivnom pilulom.

„Uz kontracepciju i trudnoću, žena je ta na čije telo, život i zdravlje utiče jedna takva laž“, rekla je ona. „To ni na koji način nije ista vrsta poređenja, jer je žena ta koja mora da se nosi sa posledicama trudnoće ili prekida trudnoće, i, u datom primeru, uticaj na muškarce prosto ne može da se poredi sa tim.“

Džudit Batler o protestima srpskih studenata, slučaju Marije Lukić i nenasilju
Papa ukida pravilo „pontifikalne tajne“ u slučajevima seksualnog zlostavljanja
Ali Pol nije toliko sigurna u to. „Problem je u tome do koje mere laž negira dobrovoljni pristanak“, rekla je ona. „Ako muškarac u ovim okolnostima postane otac deteta, razne vrste posledica po njega će proisteći iz toga.“

„Moglo bi se tvrditi da su tu na delu dvostruki aršini. U mnogim oblastima života mi [žene] postigle smo ravnopravnost i zahtevamo da se prema nama ophodi s istim stepenom poštovanja kao prema muškarcima.

„Tamo gde je laž za koju se smatra da izaziva krivičnu odgovornost potpuno identična, mislim da je problematično stvarati oblasti u kojima smo mi zaštićene samo zato što smo žene.“

Šta ako neko laže za pol?

Gejl Njulend se predstavljala kao muškarac

Bilo je nekoliko slučajeva krivičnog gonjenja kada su se žene predstavljale kao muškarci kako bi imale seksualne odnose sa drugim ženama ili kada trans muškarci nisu obelodanili svoj pripisani pol ženskim partnerkama.

Istaknuti slučajevi su Gejl Njulend, Džastin Maknali i Kiran Li.

Mnogi takvi slučajevi podrazumevaju upotrebu dilda i, budući da je silovanje prestup penetracije penisom, počinitelji su bili optuženi za seksualni napad ili za napad penetracijom.

U slučaju Maknali, koja se predstavljala kao muški tinejdžer tokom čitavog trajanja veze sa ženskom tinejdžerkom, Apelacioni sud odlučio je da „obmana u vezi sa polom može da negira dobrovoljni pristanak“.

Međutim, slučajevi kao što su ovi, ponekad zvani „rodna prevara“, postavljaju pitanja o pravima ljudi sa rodnom disforijom i da li transrodne osobe moraju da obelodane svoj pripisani pol partnerima.

Advokatkinja i profesorka prava Aleks Šarp, koja učestvuje u reformi transrodnog zakona i aktivizmu već 20 godina, jedna je od onih koja po ovom pitanju izražava ozbiljnu zabrinutost.

„Većina ljudi krivično gonjenih za rodnu prevaru čini se da su oni koji ne pristaju na rodne podele, tako da tu postoji problem izdvajanja određene vrste ljudi ili prekršaja za krivično gonjenje“, rekla je ona.

Profesorka Šarp veruje da trans muškarac ne obmanjuje žensku partnerku ako se predstavlja kao muškarac, zato što on jeste muškarac.

Šta je sa drugim lažima?

Ljudi izgovaraju raznorazne laži kako bi učestvovali u seksualnom odnosu, kao što je laganje o godinama, pretvaranje da nisu u vezi iako su u braku ili ako tvrde da su bogatiji nego što zapravo jesu.

Međutim, ovakvi slučajevi nisu završavali na sudu, tako da se od porotnika nije tražilo da odlučuju da li takve laži negiraju dobrovoljni pristanak na seks.

Nekoliko žena imalo je seksualne odnose sa policajcima na tajnom zadatku ubačenim u aktivističke grupe.

Jedna od tih žena tvrdila je da se to svodi na „grupu policijskih službenika koji su se urotili da počine silovanje“, zato što su policajci znali da nije došlo do znalačkog dobrovoljnog pristanka.

Policija je nekim ženama isplatila odštetu, ali je Kraljevska tužilačka služba odbila da podigne optužnicu protiv ijednog policajca, rekavši da „nijedna obmana u okolnostima ovog slučaja nije bila takva da je negirala dobrovoljni pristanak“.

Pol veruje da je potrebno dobiti više smernica o razmeri do koje laži negiraju dobrovoljni pristanak – i to će se desiti u obliku odluke Apelacionog suda sad kad su osporene presude protiv Lorensa.

„Na kraju će se možda ispostaviti da je potrebno usvojiti novi zakon“, rekla je ona. „Ukoliko ne nosite kondom a tvrdili ste da hoćete, mislim da je to u sklopu postojećih zakona već problematično, ali odrasla osoba koja laže za svoje godine u većini okolnosti verovatno nije.“

„U odsustvu konkretnog zakona, ko postavlja pravila o onome što se nalazi u međuprostoru i kako porotnici da donose takve odluke?“

(BBC na srpskom)

Napišite komentar