Kardiolog upozorava da najraniji znak srčanog udara često nije jaka bol u grudima već suptilniji simptomi koji se lako previde.
Većina ljudi povezuje srčane udare sa iznenadnim bolom ili stezanjem u grudima, ali kardiolozi upozoravaju da su najraniji znaci često mnogo suptilniji. Dr Sandžaj Bodžradž, viši kardiolog, nedavno je objasnio da hronični umor, uporni osećaj iscrpljenosti koji se ne poboljšava odmorom ili promenama načina života, može biti jedan od prvih pokazatelja srčanih problema.
Osećaj umora i potpune iscrpljenosti
Ovaj umor se javlja kada srce ima poteškoća da efikasno pumpa krv, smanjujući snabdevanje kiseonikom tela. Ignorisanje takvih znakova može značiti previđanje prvog upozorenja vašeg tela na kardiovaskularne tegobe, što čini blagovremenu medicinsku procenu neophodnom za prevenciju i rano lečenje.
Pored osećaja potpune iscrpljenosti, kardiolog upozorava na još tri simptoma koji se mogu javiti danima i nedeljama pre srčanog udara.
Kratak dah i otežano disanje
Ako iznenada počnete da se gušite pri najmanjem naporu ili čak u mirovanju, to može biti znak da srce ne pumpa dovoljno efikasno; otežano disanje može prethoditi ili se javiti bez tipične bola u grudima.
Bol u vilici, vratu, leđima ili ruku
Umesto centralne bola u grudima, prvi signal može biti bol ili pritisak koji zrači u vilicu, vrat, lopatice ili levu ruku; takvi „netipični“ bolovi često se pogrešno pripisuju mišićnim problemima ili zubima.
Mučnina, znojenje i vrtoglavica
Naglo pojavljivanje mučnine, hladnog znojenja ili vrtoglavice bez jasnog razloga može pratiti početnu fazu srčanog udara; kod žena su ovi simptomi posebno česti i ponekad jedini znakovi da je srce ugroženo.
Kako reagovati odmah
Ako prepoznate kombinaciju ovih simptoma, ne čekajte da prođu: pozovite hitnu medicinsku pomoć, smirite se i zadržite pravilno sedenje ili polusedeći položaj; ako ste bolesni srčanim problemima ili koristite lekove protiv zgrušavanja, obavestite hitnu ekipu čim stigne.
Prevencija i praćenje rizika
Redovni zdravstveni pregledi, kontrola krvnog pritiska, holesterola i dijabetesa, prestanak pušenja, zdrava ishrana i fizička aktivnost smanjuju rizik od srčanog udara; razgovarajte sa svojim lekarom o ličnim faktorima rizika i znakovima na koje trebate posebno paziti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com