Čuveno je (i, po mnogima, potpuno idiotsko) pitanje koje se postavlja deci: "Koga više voliš, mamu ili tatu?" Ako se dete ne opredeli, roditelji su zadovoljni i smatraju dete pametnim (onaj ko je pitao nekad nastavi da provocira dete), a ako se dete opredeli, izabrani roditelj se lepo oseća, dok se onaj drugi trudi da ostane nasmešen i da pruži neko objašnjenje zašto dete favorizuje prvog roditelja (daje mu više slatkiša, više mu popušta…). To su uobičajene situacije. Međutim, dešava se i da jedan roditelj bude ljubomoran na drugog – i da ta ljubomora počne da kvari kako odnos među partnerima tako i sve porodične odnose.
Recimo: oba roditelja rade. Majka, kada dođe kući, još i sprema ručak, čisti, brine se o deci. Nekada i otac pripomogne, već prema postojećem dogovoru. Majka, umorna i nervozna, ume da podvikne na decu ponekad i bez razloga. Otac se ponaša nešto opuštenije – kada obavljaju kućne poslove, muškarci retko razmišljaju o tome da to mora da bude besprekorno urađeno, što im omogućava da budu opušteniji – možda jednom drekne na dete ako baš previše smeta dok se obavljaju poslovi koji se moraju obaviti, dete se prepadne i skloni, i to bude to. Posle toga, s tatom je sve opet opušteno, dok je mama i dalje nervozna i majci počne da izgleda kao da deca više vole tatu. Oseti i ljubomoru.
Ovakav osećaj ljubomore je normalan – ali treba paziti da ne odvede na ružnu stranu. U takvoj situaciji nije loša ideja iskreno reći partneru ili partnerki šta vas muči. Najverovatnije će se samo nasmejati, reći vam da vas deca ne vole ništa manje nego njih, i reći vam šta misle da čine drugačije od vas, a što se deci dopada. Recimo, česta je situacija da i otac i majka zahtevaju izvesnu disciplinu, ali da otac ne misli da svaka sitnica mora da se istera do kraja. Pored toga, ako je majka pretrpana obavezama po kući i trudi se da kuću drži čistom kao da je apoteka, a otac je opušten i ponaša se kao "veliki drugar", deci će biti zabavnije s ocem. S druge strane, ako je otac stalno namršten i nervozan i eksplodira kada mu deca priđu, a on nije raspoložen za to, potpuno je normalno da se deca bolje osećaju s majkom. Voleće i oca, ali će se kod majke sklanjati od njegove ljutnje.
Nakon što razgovarate s partnerom ili partnerkom i čujete na koji se način njihove vaspitne metode razlikuju od vaših, posmatrajte ih malo s decom. Setite se izreke da se niko nije naučen rodio; nemojte se stideti niti se osećati loše ako priznate sebi da vaš partner ili partnerka možda imaju neke bolje trikove za postupanje s decom nego vi. Nemojte se stideti da ih i vi naučite – ili da smislite neke svoje.
Ono što nipošto ne treba učiniti jeste da se takmičite u tome ko je bolji roditelj, kao ni da na različite načine potkupljujete decu da bi vas više volela nego vašeg partnera ili partnerku. I deca i vi i vaš partner ili partnerka bićete najsrećniji ako budete činili jednu skladnu porodicu, gde se svi vole, svi su voljni da uče kako da postanu još bolji i niko se ni sa kim ne takmiči za ljubav – bar ne u preteranoj meri.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com