Nemoguće pitanje (1)

Neverovatno je koliko brzo mirno i romantično nedeljno popodne može da se pretvori u oštru raspravu. Obično zbog jednog te istog pitanja. U startu zvuči bezopasno, ali…

Zbog čega me voliš?

Ako niste dovoljno oprezni, to pitanje može izazvati potpuni mentalni haos. Oni koji su to iskusili danas znaju da moraju odgovoriti pametno, nešto kao: „Dušo, osećaš li dim? Ja ga osećam. Bolje da odem i proverim… Gde ima dima, ima i vatre.“ Međutim, ako ste kojim slučajem osoba voljna da razgovara o svemu, a to pitanje vas zatekne, razmislićete i odgovoriti ono što vam izgleda logično. Recimo:

Zbog čega me voliš?

Volim te.

Ma, da – ali zašto? Šta je to u meni što voliš?

Nije nešto u tebi ono zbog čega te volim. Mislim, nije ni da te volim samo zbog duge kose, mada je ta duga kosa prilično privlačna. To je samo delić, ali nije razlog zbog koga te volim.

Zbog čega me onda voliš?

Prosto te volim. Ne postoji neki određeni razlog. Uživam u tvom društvu, ali volim te i kad nisi pored mene. Volim te kad si strasna, ali te volim čak i kad nisi raspoložena.

Hoćeš reći da nisam dovoljno strastvena?

Ne, nisam to rekao.

Nego šta?

Hoću da kažem da te volim zbog – tebe, a ne obavezno zbog nečega što radiš ili nečega što imaš.

To zvuči suviše nesigurno. Mislim da ti i ne znaš zbog čega me voliš. Da li me uopšte voliš? Znaš li bar to?