Neudate majke

Nekada se smatralo da je sramota kad neudata žena ima dete; danas to uglavnom nije slučaj. Statistike pokazuju da je sve više neudatih majki, mada ne u svim zemljama podjednako. Jedno istraživanje pokazalo je da takvih žena najviše ima na Islandu (65 procenata), zatim u Švedskoj (55 procenata), pa u Nemačkoj (23 procenta). Na samom dnu liste je Grčka, sa svega četiri odsto neudatih majki – tamo se, izgleda, ljudi uglavnom drže tradicije „prvo brak, pa onda deca“.

Otkud ta pojava? Izgleda da ide ruku pod ruku sa ženskom samostalnošću. Žene su sve više u stanju da same sebe izdržavaju i finansijski su im, bar u nekim delovima sveta (i bar nekim ženama), sve manje neophodni muškarci kako bi ih obezbedili. Osim toga, sa vrtoglavim tempom života kao da se smanjila mogućnost da zaista upoznamo nekog, a još manje nekog sa kim želimo decu. Neke žene odluče se da uopšte i nemaju decu i da svu energiju ulože u karijeru; druge su svesne „otkucavanja biološkog časovnika“, pa reše da ih to što nisu upoznale onog pravog ne spreči da rode dete.

Sve to ne bi bilo toliko zabrinjavajuće da ne raste tendencija da žene odluče da budu i majka i otac svom detetu; da jednostavno prestanu da traže muškarca za koga smatraju da bi im bio dobar muž i dobar otac njihovom detetu, već da jednostavno rode dete i same ga odgajaju. U pozadini ove odluke leži strah – strah od zavisnosti od druge osobe. Žena je teškom mukom stekla samostalnost, a sad opet, makar i zbog deteta, treba da u izvesnoj meri zavisi od nekog? Neke žene (ima ih sve više) to odbijaju; zgodnije im je da svom detetu budu i majka i otac nego da životni prostor i životno vreme podele sa nekim.

U celoj ovoj priči, muškarci se, neretko, osećaju iskorišćeno. Osećaju se kao da ih je žena upotrebila da joj naprave dete, a zatim ih odbacila i ne davši im šansu da se pokažu kao muževi i očevi. Šta je s decom? Ona se tu najmanje pitaju – a ona su ta koja kasnije neće umeti da odgovore drugovima u školi kad ih pitaju zašto nemaju tatu (jedno je kad su roditelji razvedeni, a dete ima kontakt i sa ocem i sa majkom; nešto sasvim drugo je kad otac ne postoji u životu deteta).

Muškarci budu nezadovoljni, deca nesrećna, a žene? Ne znaju ni same – to im izgleda kao najlakše i najjednostavnije rešenje, ali samo do trenutka kad dete počne da postavlja nezgodna pitanja, a onda… Onda se ni njima to ne čini kao baš najbolje rešenje.

Da naglasimo još jednom, da ne bude nesporazuma: nisu svi slučajevi neudatih majki ovakvi. Ipak, ovakvih slučajeva i u zapadnim zemljama i kod nas ima sve više – prosto da se zapitate zar muško-ženska komunikacija postaje baš toliko loša. Možda je to samo prolazni trend, pa će s vremenom sve opet doći na svoje mesto, na način kojim će svi biti zadovoljni.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.