Ljubavnici na svoju ruku

U proteklim vekovima masturbacija je proganjana kao grešna onanija, prljavo samozadovoljavanje, bogohulni užitak, pa čak i kao samoponižavanje. Crkva je osuđivala svaku vanbračnu delatnost i radnje koje nisu uključivale začeće. A očito je da je i onanija bila na tim crnim listama.

Kružile su priče da masturbacija izaziva melanholiju, slepilo, impotentnost i kretenizam. Odvikavanje dece od onanije oslanjalo se na surove i neljudske metode – od vezivanja ruku pre spavanja do nošenja pojasa nevinosti. Ipak, masturbacija je bila i ostala čovekova potreba koja je i danas prisutna u istoj meri, samo što je mnogo vidljivija.

Već u pubertetu, a i kasnije, masturbacija je normalan oblik seksualnog života. Nadražaji koji dolaze iz genitalija ne mogu drugačije prestati. To, razume se, ne znači da sve pubertetlije masturbiraju. Da li će to neko upražnjavati ili ne – zavisi od nagonskog potencijala, ali i od odnosa porodice prema seksualnosti.

Veći deo muške populacije može se smatrati „javno deklarisanim masturbatorima“; među pripadnicima muškog pola možete čuti stav: „Masturbacija je bila moja prva ljubav.“

Razlozi zbog kojih se ljudi opredeljuju za onaniju su različiti, kao i utisci o njoj, uostalom. Nekima se masturbacija dopada jer opušta, oslobađa od stresa, razvija muskulaturu, a i najsigurniji je način da se postigne orgazam.

U svakom slučaju, treba imati u vidu da je svako špijuniranje, štopovanje trajanja male nužde ili provaljivanje u zatvorenu sobu – kontraproduktivno. To se kasnije odražava na ličnost progonjenog, jer se razvija neprijateljstvo u odnosu na sopstvenu seksualnost, što će kasnije opet dovesti i do problema sa partnerom. Uostalom, podsetite sve „antimasturbatore“ koje poznajete na Stankovićevu Sofku dok je obuzima „ono njeno“. Neprikrivena je istina da nas zbog sveg dosadašnjeg milenijumskog samostimulisanja nije zadesila nikakva apokalipsa čovečanstva. Zašto onda ne uživati?

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.