Za muškarce su venčanja oduvek bila dan ispunjen nizom protokolarnih radnji kojih, bar do nekog doba, moraju da se pridržavaju. A onda, pre ili kasnije, zavisno od brzine zaposlenog osoblja i scenarija koji mesecima unapred priprema lepša polovina s nizom družbenica i savetnica, nastupa trenutak kada konačno može da se olabavi kravata. U sasvim različitim kulturama naglašena je upravo uloga mlade, za koju se vezuje najveći broj prastarih rituala. Većina nije napuštena ni danas, čak ni u sasvim urbanim sredinama. Isto važi i za mladoženju. Kao da ni jedno ni drugo ne mogu da pobegnu od svega toga što sa sobom nosi stajanje na "ludi kamen".
Sve radnje koje mlada izvršava tom prilikom, od preskakanja praga do bacanja cveća ili odabira boje haljine u kojoj će se pojaviti, utemeljene su u verovanjima i imaju svoje značenje. Njihovo izvršavanje je zalog buduće porodične sreće, ali i položaja koji će mladenci zauzimati u braku. Uloga koja je muškarcu nametnuta drevnim kodeksom uglavnom se povezuje s tradicionalnim korpusom muških vrlina: eksponacija spretnosti, umešnosti i jačine (u urbanim sredinama ovo se uglavnom odnosi na to da mladoženja ne bude najpijaniji gost na sopstvenom venčanju). Savremeni parovi, čak i kada se pridržavaju prastarih običaja, uglavnom ih izvode po automatizmu, ne poznajući njihovu drevnu suštinu. Štaviše, trend je udaljavanje od tradicionalnih celodnevnih zabava koje podrazumevaju enorman broj gostiju, čak i onih koje glavni protagonisti godinama nisu videli.
Razlog zbog kojeg je to tako vrlo je jednostavan. Većina mladih ljudi koji su se odlučili da stupe u brak jednostavno ne želi da im se najlepši dan u životu pretvori u noćnu moru zaboravljenih ličnih želja samo da bi se udovoljilo svima drugima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com