U trendu

Nju Orleans

Nju Orleans je dragulj severnoameričke države Luizijane. Svetluca tačno iznad ušća moćne reke Misisipi u Meksički zaliv. Srce grada leži između reke i jezera Pončartrein. Baš zbog oblika reke, koja krivuda oko centra, dobio je nadimak Srpasti grad, iako je za Nju Orleans prigodnije ime „opuštencija“ – u prilog opuštenoj atmosferi grada, ali i klimi.
Suptropska klima je uglavnom vrela i vlažna od sredine marta do oktobra, iako zime mogu biti prohladne i vlažne. Tako i u Nju Orleansu pada dosta kiše, a za vrelih letnjih popodneva dogodi se čak i prava oluja. Orkan Katrina obrušio se na grad 29. avgusta 2005. Kao da to nije bilo dovoljno, tornado ga je pogodio u februaru 2006.
Nju Orleans je osnovan 1718. godine na močvarnom zemljištu ogromne Francuske teritorije Luizijana. Ime je dobio po vojvodi od Orleana. Bez obzira na orkane, komarce, bolesti i poplave, doseljenici su došli i grad je prosperirao. Godine 1762. teritorija je tajno predata Španiji. Francuska ju je ponovo pridobila 1800, da bi je tri godine kasnije prodala Americi. Privučeni bogatim plantažama i lukom, Amerikanci su se naselili u potrazi za bogatstvom. Tokom 19. veka Nju Orleans je ekonomski eksplodirao zbog plantaža pamuka i šećera i do 1860. postao najbogatiji grad u zemlji.
Danas je luka Nju Orleans druga najveća luka u zemlji i donosi blagostanje gradskoj ekonomiji, zajedno s petrohemijskom i vazduhoplovnom industrijom i, svakako, turizmom. Zbog svoje jedinstvene atmosfere, Nju Orleans je jedna od najpopularnijih destinacija u Americi, naročito za vreme karnevala Mardi gra (Mardi Gras) u februaru.
Mešavina francuske, španske, afričke i američke kulture tokom vekova stvorila je mešovito okruženje, miks otmene elegancije kolonijalnih kreola, muziku i kuhinju zemljoradnika Kajuna, raskošnost festivala Mardi gra, dah vudua i veliki komad diksilend džeza. Nju Orleans ima mnogo turističkih atrakcija, ali je najbolje razgledati ga neformalno. Lagana šetnja duž Francuske četvrti otkriće vam neobične radnje, skrivena dvorišta i prelepe kuće u kreolskom stilu, s bogato ukrašenim balkonima.
„Korak“ po zelenom Garden distriktu (Baštenskoj oblasti), elegantnoj nacionalno-istorijskoj oblasti očuvanih predratnih zgrada, dovešće vas do jedne od najgrandioznijih kuća – kuće Robinson iz 1415. godine, koja podseća na italijanske vile i verovatno je jedna od prvih kuća koja je imala vodovod. U centru Gardena nalazi se groblje Lafajet sa svojim ornamentisanim kriptama i grobnicama. Na tom mestu sniman je film „Intervju s vampirom“ (1994), i jedno je od izuzetno posećenih odredišta. Garden distrikt su 1820. sagradili bogati američki trgovci. Iako mnoge kuće nisu otvorene za javnost, sama šetnja po tom kraju je veoma zahvalna za turiste.
Mnogi posetioci Nju Orleansa ipak hitaju prvo do srca grada – Francuske četvrti, poznate još i kao Stari trg. Ona pokriva oko 12 gradskih blokova, s Džekson trgom u sredini. Ako krenete nadole ka Kanalskoj ulici, silazite pravo na najpopularniji pogled grada – Voldenberg park, koji sa svojim drvenim šetalištem znanim kao Mesečeva promenada otkriva prelep pogled na Misisipi.
Donji deo Francuske četvrti uključuje i Francusku pijacu, jednu od najživopisnijih tačaka grada. Datira iz kolonijalnih vremena, kada su Indijanci tu imali trgovačku koloniju, a za vreme španske i francuske ere tu je bila velika pijaca na otvorenom. Renovirane zgrade kao što je Kasapska pijaca iz 1813, danas kafeterija, zatim radnje i poslovnice, tezge i šarenilo daju ulici šmek festivala. Velika pokrivena pijaca Farmers market (izgrađena 1936. godine), na kojoj se prodaju sveži proizvodi, i buvlja pijaca, na kojoj možete pronaći sve – garderobu, nakit, lokalne gastronomske đakonije i suvenire, nezaobilazne su u obilasku grada.
Možda najpoznatije mesto u Francuskoj četvrti jeste Burbon ulica. Čuvena je po džez klubovima, barovima i starinarnicama. U ovoj četvrti vredi potražiti i Lafit Bleksmit šop tavernu i Madam Džouns, kuću u jedinstvenom zapadnoindijskom stilu iz 1788. U tom delu nalaze se i centralna poslovna oblast, kao i skladišta, renovirani deo s galerijama, barovima i restoranima. Severozapadno odatle je tzv. Gornji grad, gde su locirani Garden distrikt i Faburž Marinji, istorijski deo grada s boemskom atmosferom, krcat mestima za noćni izlazak.
A noćni život je nešto čime ovaj čarobni grad može naglas da se pohvali! Već nadaleko čuvena Burbon ulica magnet je za turiste. U njoj se nalazi sve, od striptiz klubova do barova u kojima se svira džez, bluz i kajunska muzika. Klubovi i barovi otvoreni su 24 sata, a grad je jedno od retkih mesta u Americi gde alkohol može da se konsumira na ulici. Donja starosna granica za piće i kockanje je 21 godina. Za džez se kaže da je nastao u Nju Orleansu, a grad neprestano bruji od muzike. Nekoliko lokalnih časopisa, „Tajms Pikajun“, „Ofbit“, „Gambit“, svakodnevno obaveštava o dešavanjima u gradu, najboljim mestima za izlazak ili večeru, kao i o zabavama koje se priređuju. Najpoznatiji bar je „Old apsint haus“ u Burbon ulici br. 240. Otvoren je 1806. godine. Danas je u njemu zabranjeno služiti piće apsint, ali atmosfera je ostala mladalačka i brza, a enterijer je svojevrsni muzej starog Nju Orleansa. Još jedna atrakcija barskog tipa je i „Pat O’Brajans“ u Piter ulici br. 718. Ima status institucije i mesto je na koje se dolazi na probu čuvenog koktela Orkan (rum, sok od pomorandže, sok od ananasa i grenadin).
Što se tiče kulture, Nju Orleans je jedan od „najevropskijih“ gradova u Americi. Kulurne korene vuče od ranih španskih i francuskih doseljenika (kreola), kao i francuskih azilanata iz Nove Škotske u 18. veku (Kajuni). Sledeći važan kulturni sloj ostavili su Indijanci i Afrikanci. Diksilend džez i zastrašujući vudu doneli su haićanski robovi. Budući da je takva mešavina kultura i stilova, Nju Orleans je i bogate kulturne baštine. Najveći događaj je Mardi gra, koji se tu proslavlja kao nigde na svetu. Budući da je Francuska četvrt cele godine jedna velika zabava na otvorenom, možete zamisliti kako je tek kada ekstravagantna gomila kostima i ljudi krene da struji ulicama, svako pojedinačno u potrazi za dobrom zabavom. Oni koji žele suptilniju vrstu provoda pronaći će u Nju Orleansu i veliki izbor pozorišta. Ponuda je bogata, od klasične do avangardne scene, s akcentom na komade Tenesija Vilijamsa, koji je veći deo svog života proveo u ovom opuštenom gradu. U martu se održava i festival pod njegovim imenom.
Koristan link

Napišite komentar