Čujem te

Ulazite u mračnu sobu, svetlo se automatski uključuje. I šta sad, to ste već viđali. A onda, odmah potom, bacate ključeve na stočić u sobi i osećate da se nešto pokreće van vašeg vidokruga… televizor se okreće tačno ka vama pronalazeći najbolji ugao za gledanje. Kako se vi krećete po sobi, tako vas on prati „pogledom“. Svaki TV u budućnosti, biće upravo ovako opremljen, smatra tim naučnika sa Univerziteta u Floridi koje predvodi Džon Haris, a sve to verovali ili ne, zahvaljujući sovi.

Noćna stvorenja se obično oslanjaju na sluh kako bi pronašla svoj put u mraku. Američki tim naučnika pronašao je način da iskoristi ovu sposobnost u tehničko-naučne svrhe, dajući predmetima poput TV-a „osećaj“ za Vaše prisustvo i određivanje Vaših koordinata u prostoriji. Džon Haris, posmatrao je kako životinje i ljudi funkcionišu u svom okruženju nasuprot kućnih uređaja koji samo „čame“ na mestu gde su postavljeni. On je upotrebio akutni sistem sluha kod sove kako bi napravio „napravu“ koja određuje, tj. locira osobu u prostoriji.

U Harisovoj kući budućnosti ovakva situacija biće najnormalnija: stereo uređaj se automatski utišava kad telefon zazvoni, ventilator usporava kad se to zatraži od njega, i televizor se automatski okreće ka vama kad god se pokrenete, kako bi obezbedio najbolji ugao za gledanje. Da bi sve ovo funkcionisalo, ovi uređaji moraju biti opremljeni prepoznavaocem zvuka i osposobljeni za umrežavanje. TV, da bi se pokretao, mora biti obezbeđen funkcijom određivanja Vaših koordinata u prostoriji, a ta funkcija je ništa drugo do imitacija sposobnosti sove da se u mraku snalazi besprekorno isključivo pomoću zvuka. Sova je poznata po sposobnosti da obradi svaki zvučni signal posebno, čak iako se vremenski ne podudaraju, odnosno, ako početak drugog zvuka bude npr. pet sekundi nakon početka prvog, a koji i dalje traje. Haris je napravio kompjuterski program koji imitira to ponašanje. Da bi isfiltrirao zvukove u prostoriji od buke i ehoa, napravio je veštačku nervnu mrežu, nešto nalik na prost kompjuterski mozak. Prilikom demonstracije, u eksperimentu, Haris je stajao nekoliko metara levo od dva mala mikrofona i izgovorio nekoliko reči. Trenutak potom, kompjuter je locirao Harisa: 30 stepeni u stranu od mikrofona. Sa greškom u proceni od plus-minus 8 stepeni, ovaj sistem je kompetentniji i od ljudskog uha, čija se greška kreće u domenu plus-minus 12 stepeni. Ljudski sluh Haris je ipak iskoristio za formiranje ove „unutarkućne“ mreže. Njegov spiker-mikrofon sistem komunicira zvucima nečujnim za ljudsko uho, iako su u okviru ljudskog čujnog praga (20-20.000 Hz). Ovo možda zvuči kontradiktorno, ali sistem se bazira na činjenici da je ljudsko uho osetljivije na jedne tipove zvuka u odnosu na neke druge, i ne registruje neke zvuke koji su čak vrlo jasni. Ovaj sistem ne emituje zvuke kroz zidove, niti pak prima iste, tako da su sistemi u različitim stanovima ili kućama zaštićeni od međusobne interferencije. Nasuprot infracrvenih zraka, transmisija se ne obavlja direktnim uperavanjem u prijemnik. To znači da je ovaj sistem posebno koristan zbog sposobnosti uređaja da „govore“, a kad poželite da vaš uređaj nešto uradi, jednostavno mu to i saopštite.

Student Mark Skovronski dizajnirao je prototip trivia-game koji demonstrira raspoznavanje govora. Igra prepoznaje bilo čiji govor izrečen sa hands-free mikrofonom. Iako kompjuter može da razume samo nekoliko izgovorenih reči i brojeva, čovek i kompjuter ipak komuniciraju isključivo zvukom.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.