Svako voli da ima prijatelje, da se druži s njima, da razmenjuje s njima tajne, da ga prijatelji podržavaju i da on njih podržava… Uz to, mnogima je jako važna podrška vršnjaka, njihovo odobravanje, a kada imate dobre prijatelje, imate i to. Međutim, ma koliko prijateljstva mogla biti lepa, to ne znači da ih treba sklapati po svaku cenu.
Na šta mislimo? Recimo, u sredini u kojoj ste nema osoba s kojima stvarno osećate neku bliskost, sa kojima delite interesovanja, s kojima mislite da bi vam bilo super. Nema ih u vašoj školi, ni u vašem kraju, ni bilo gde gde se vi krećete. A opet, ne sviđa vam se ni da nemate nikakvo društvo, osećate se usamljeno tako. Plus, posmatrate postojeće grupe prijatelja u svom okruženju, čujete ih kako se šale, kako zovu jedni druge na žurke, dogovaraju se o izlascima, jedna grupica je bila zajedno na letovanju i super su se proveli, svi se smeju dok oni prepričavaju anegdote s letovanja. Želite i vi tako. Ali nemate s kim. I onda pokušavate da se na svaki način približite nekoj od tih grupa.
Počnete da slušate muziku koju i oni slušaju, iako vam se ne dopada čak ni nakon što ste se stvarno potrudili da je upoznate i zavolite. Počnete da gledate filmove o kojima oni pričaju, iako vam se takvi filmovi ne sviđaju niti vas interesuju. Oblačite se sve sličnije njima. Ako oni puše, propušite i vi. Ako oni piju, i vi počnete krišom da nabavljate alkohol i pijete. Konsumiraju drogu? Raspitujete se kod njih gde možete da je nabavite. Ponašaju se bahato, arogantno, nasilni su, ismevaju i vređaju slabije? Imitirate ih i u tome, ne zato što odobravate takvo ponašanje, već da bi vas prihvatili kao nekog od svojih. Potpuno se izgubite kao ličnost, imitirajući njih.
Nije mali broj onih koji se ponašaju na opisan način, očajnički pokušavajući da nađu prijatelje. Samo, to ne funkcioniše. Neke odmah "provale" kao folirante, i počnu da im se rugaju i ismevaju ih, ili ih jednostavno ignorišu. Neke prihvate u svoje društvo, ali čak ni ti prihvaćeni ne budu stvarno srećni, jer moraju da lažu da su nešto što nisu, moraju da rade stvari koje ne žele da rade, i večito su u grču da ne budu odbačeni. To nije prijateljstvo, to je vežba u maltretiranju i ponižavanju sebe.
Budite svoji! Može se desiti da imate čak i višegodišnji period tokom kojeg ne nalazite nikog s kime stvarno želite da se družite, može se desiti i da se pitate da li ste vi normalni, da li su vaša interesovanja normalna. Ne brinite, normalni ste. I, ako ostanete svoji, pre ili kasnije ćete naći ljude slične sebi, one kojima ćete se dopasti takvi kakvi ste, koje nećete morati da lažete da bi vas prihvatili, i tada će vam biti drago što ste bili strpljivi i što se niste folirali.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com