Bezrazložna sreća (1)

Kad smo bili mali, slike odraslih (takozvanih ozbiljnih odraslih) koje su nam bile prezentovane redovno su bile slike nekih matorih namćora. Mnogi su učeni da je to onako kako ozbiljna odrasla osoba treba da izgleda; sve ostalo je, pa, neozbiljno i infantilno.

Mada se može reći da takav stav nije više „in“, i dalje se čini da smo masovno skloni žalbama i kuknjavi. Kukamo zbog svega, počev od ružnog vremena (prehladno, pretoplo, suviše mokro…), preko ružne političke situacije (bez komentara), preko mukotrpne svakodnevice, sve do najsitnijih detalja svojih ličnih života. Ako se i pojavi neko nasmejano lice, neko ko se ne žali ni na šta, neki će ga smatrati „mladim i naivnim, nije, jadničak, još iskusio sve nevolje“, a neki će se naći i uvređeni – kako sme da bude srećan? Biti srećan postalo je, praktično, sramota, nešto čega se treba stideti i što treba sakriti. Ovaj… Da li je i vama, kao i nama, dosta više takvog stava? Da li vam je dosta više namrštenih lica i kuknjave oko svake pojedine sitnice? Ako jeste, borite se s takvim ponašanjem okoline!

Da ne bude zabune, postoje situacije kada je zaista sasvim normalno da ste namršteni i zabrinuti. Recimo, kada vam je dete ili roditelj ili neka bliska osoba u bolnici. Kada vam je zdravlje veoma ozbiljno ugroženo (imate toliko-i-toliko meseci da „dovedete zemaljske poslove u red“). Kada vam je ceo grad poplavljen. Kada ostanete bez krova nad glavom. Kada je ratno stanje u zemlji. Kada bukvalno nemate ni za kiflu i ne sećate se kada ste zadnji put nešto pojeli… Međutim, koliko nas je u ovom trenutku u nekoj od navedenih situacija? Svakako ne većina – a većina je namrštena i reži na svakog ko se smeje. Zato ponavljamo: borite se s tim!

Kako? Najboljim načinom – osmehom. Sigurno već znate da konstantno neraspoloženje ugrožava psihofizičko zdravlje i onoga ko je neraspoložen i okoline. Dakle, budite raspoloženi, čak i kad nemate neki poseban razlog za to.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.