Presađivanje lica

Ukoliko ste, kad ste videle naslov, pomislile na čuveni film Džona Vua sa Džonom Travoltom i Nikolasom Kejdžom u glavnim ulogama, niste jedine – to je najčešća asocijacija na ideju presađivanja lica. Ono što vam verovatno nije poznato jeste to da zahvat presađivanja lica s jedne osobe na drugu tehnički može da se izvede – već nekoliko hirurških timova u Americi čeka na odobrenje medicinskih vlasti za transplantaciju.

Ako vas ova ideja plaši, zbog mogućnosti zamene identiteta, razloga za taj strah nema – primalac ne bi izgledom postao donator. O mogućnosti primene ovog hirurškog zahvata razmišlja se prilikom teških oštećenja lica, nastalih nakon velikih nesreća – ono što bi se ovakvim zahvatom dobilo jeste da estetski problem ne bude vidljiv sa velike udaljenosti, već samo izbliza. Kad je reč o promeni izgleda radi kriminalnih aktivnosti, već postoje znatno lakši, bezbedniji i efikasniji metodi.

Što se same hirurgije tiče, u ovakvom zahvatu bilo bi vrlo malo toga novog, a ničeg revolucionarnog. Zahvat bi se sprovodio u tri faze: skidanje lica sa donatora (ova faza trajala bi desetak sati, pošto je u pitanju precizan rad tokom kojeg ne sme doći do oštećenja živaca), skidanje lica sa primaoca (opet oko deset sati, i to tek nakon što se ustanovi da je lice donatora zdravo) i na kraju presađivanje lica, najkritičniji deo, koji bi trajao između 12 i 14 sati. Potpuni rezultati transplantacije bili bi vidljivi nakon godinu dana.

Loše strane transplantacije lica su što bi primalac odmah nakon operacije morao da počne sa koktelom od tri leka kako ne bi došlo do odbacivanja novog lica – i te lekove bi morao da pije do kraja života (smatra se da bi u desetak odsto slučajeva ipak došlo do akutnog odbacivanja lica). Pored toga, pokazalo se da bi bilo izuzetno teško naći donatora; čak i oni koji inače prihvataju da doniraju svoje vitalne organe u slučaju da se njima desi nesreća, ipak bi želeli da im i nakon smrti ostane sopstveno lice.

Dodatni problem sa transplantacijom lica jeste što to nije zahvat kojim se spasava život. Nekim unesrećenim osobama mogao bi da pomogne – procene su da ima oko stotinu takvih slučajeva godišnje – ali im ne bi spasao život, a zbog mogućih komplikacija, mogao bi ozbiljno da ga ugrozi.

Sve u svemu, ne zna se da li će, bez obzira na tehničke mogućnosti, ovakav zahvat biti obavljen u skorije vreme, a verovatnoća da bi mogao postati stvar mode ili se ikad koristiti u kozmetičke svrhe je zaista minimalna.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.