Turska kafa nije samo napitak – ona je kulturni most, povod za razgovor i ritual koji traje više od pet vekova. Iako nosi naziv „turska“, njeni koreni sežu daleko južnije, u Jemen, gde su je sufijski mistici koristili za budnost tokom noćnih molitvi.
Od Jemena do Istanbula
Kafa je u Osmansko carstvo stigla 1538. godine, kada je sultan Sulejman Veličanstveni zauzeo Jemen. Već naredne godine zrna su stigla u Carigrad, današnji Istanbul, gde su se do 1550-ih počele otvarati prve „kahvehane“ – kafane koje su brzo postale centri društvenog života.
Kavane kao mesta okupljanja i pobune
Iako su kavane bile mesta druženja, izazivale su i kontroverze. Vjerski i politički autoriteti smatrali su ih opasnima – guverner Meke zabranio je kafu još 1511. godine, a sultani su povremeno zatvarali kafane iz straha od subverzivnih aktivnosti. Sličan otpor postojao je i u Engleskoj, gde je kralj Karlo II pokušao da ih ukine.
Ritual koji spaja ljude
Danas je kafa neslužbeno piće za druženje u Turskoj. Ritual pripreme je precizan: u maloj posudi s dugom drškom zvanoj džezva, najfiniji talog kafe polako se kafa, idealno na vrućem pesku, kako bi se oslobodio bogat ukus i stvorio gusti sloj pene na vrhu, što se smatra znakom kvaliteta.
Prava turska kafa poslužuje se vruća, s netaknutom penom, uz čašu vode za čišćenje nepca i komad lokuma koji uravnotežuje gorčinu. Iako se poslužuje u malim šoljicama, pije se polako, dajući talogu vremena da se slegne na dno.
Tumačenje sudbine iz šoljice
Kada se kafa popije, šoljica se okreće na tacnu, a nakon hlađenja sledi taseografija – čitanje sudbine iz taloga. Iako proricanje nije deo islamske tradicije, ovaj ritual se smatra simboličnim i zabavnim. U nekim delovima Turske, koristi se i u ritualima udvaranja – mlada u mladoženjinu kafu dodaje so, a ako je on popije bez prigovora, pokazuje strpljenje i zrelost.
Put ka Zapadu i izazovi modernog doba
Kafa se brzo proširila Evropom – prva kafana u Londonu otvorena je 1652. godine, a poput turskih „kahvehana“, postala je mesto okupljanja i razmene ideja. Ipak, turska kafa nikada nije stekla globalnu popularnost poput espressa. Dok neki stručnjaci zagovaraju inovacije, drugi se zalažu za očuvanje tradicije.
Gde popiti pravu tursku kafu
Za autentično iskustvo u Istanbulu, preporučuju se mesta poput Hafız Mustafa, Mandabatmaz i Nuri Toplar, gde se kafa priprema polako, sa bogatom penom, uz lokum i vodu. Čitanje iz taloga možete doživeti u četvrti Sultanahmet, ali se sve više ceni lični pristup – jer turska kafa nije samo napitak, već priča koja se deli.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com